Идеја за оснивање Факултета настала је далеке 1946. године, а слиједеће године услиједиле су и прве организацијске припреме те је формирана посебна комисија састављена од еминентних ветеринарских стручњака. У комисији су били др. Едхем Чамо, др. Екрем Маглајлић, др. Васо Бутозан, др. Мухамед Дусиновић и др. Алија Талић са задатком да покрену иницијативу за оснивање Ветеринарског факултета у Сарајеву.
На темељу припремљеног елабората и приједлога, Влада Босне и Херцеговине 4. аугуста 1949. године донијела је Уредбу о оснивању Ветеринарског факултета у Сарајеву. Почетком 1950. године именована је Комисија матичара у саставу: проф. др. Васо Бутозан, ректор Универзитета у Сарајеву, проф. др. Никола Зданевски, проф. др. Владимир Дрецун, доц. др.Екрем Маглајлић, сви са Пољопривредно-шумарског факултета, те проф. др. Александар Собовљев с Медицинског факултета у Сарајеву. Исте године, 16. октобра, обиљежен је почетак рада Факултета. Велику помоћ за осигурање наставног кадра дао је Ветеринарски факултет из Загреба.
Визија Ветеринарског факултета Сарајево
Ветеринарски факултет Универзитета у Сарајеву има међународно и европски препознатљиву репутацију и регионални је лидер у ветеринарско медицинској едукацији, промовисању здравља, производње и добробити животиња, биомедицинским истраживањима и јавном здравству. Као високошколска установа која наставне активности базира на сталном развоју својих научних капацитета и опредјељењем ка интернационализацији, активни смо судионици у унапријеђењу здравља и добробити људи и животиња, као и развоја БиХ економије.
Мисија
Ветеринарски факултет Универзитета у Сарајеву баштини традицију успјешног рада и развоја дугу 62 године. Од оснивања, наша мисија усмјерена је на осигурање високог стандарда изврсности у домену образовања у ветеринарској медицини и биомедицини, истраживањима у области биомедицинских знаности и остварењу прворазредних стандарда у лијечењу, добробити и здравственој заштити животиња, анималној производњи и сигурности хране.
КОМЕ САВЈЕТУЈЕМО СТУДИЈ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА
У складу са Законом о ветеринарству и одговарајућим директивама ЕУ доцтор ветеринарске медицине након окончања студија мора бити оспособљен за обављање свих ветеринарских дјелатности. То значи да у периоду студирања мора овладати теоретским знањем и практичним вјештинама како би био оспособљен за различите врсте послова, од лијечења малих и великих животиња па до санитарног прегледа меса и намирница анималног поријекла.
За студиј ветеринарства треба да се одлуче понајприје они који имају осјећаја за животиње и који према њима гаје хуман однос те који су свјесни улоге ветеринарске струке у заштити здравља животиња а посредно и људи.
Прије одлуке за студирање, будући доктори ветеринарске медицине морају најприје познавати сами себе и бити сигурни у исправност своје одлуке. Не смију имати страха од крви, морају савладати отпор према тјелесним излучевинама, хируршким интервенцијама, прегледу озљеда и угинулих животиња, обдукцији лешева те прегледу дијелова тијела у месно-прерађивачкој индустрији. Такођер, заинтересирани за студиј ветеринарске медицине морају превладати евентуални страх од животиња, морају бити свјесни да болесне или озлијеђене животиње које прегледају или лијече могу бити опасне. Поред свега, морају бити свјесни да бављење овим послом носи велике стручне, материјалне, етичне и моралне одговорности.
Будући доктор ветеринарке медицине мора бити прецизан, имати одговорност и смисао за тачност, рад и дисциплину те способност за самостални рад у хитним ситуацијама. Мора бити комуникативан, самосталан те психолошки јак али и прилагодљив како у раду са пацијентима тако и у интеракцији са људима, корисницима услуга.
Универзитет у Сарајеву, Ветеринарски факултет
71000 Сарајево, Змаја од Босне 90,
тел.: +387(0)33 729–100; фаx.: +387(0)33 617–850
Веб: www.vfs.unsa.ba
E-пошта: info@vfs.unsa.ba