ИСТОРИЈА

Шумарски факултет је организациона јединица Универзитета у Бањој Луци од 1992. године.

Одлука о промјени сједишта Шумарског факултета у Сарајеву (бр. 01-176/92), због ратних дејстава, донесена је 12.09.1992. Захваљујући топлом пријему и разумијевању Ректората Универзитета у Бањој Луци, а посебно колега са Економског, Правног, Електротехничког, Технолошког и Машинског факултета, издвојен је неопходан простор за смјештај измештене опреме – документацију. , а створени су услови за почетак рада на Шумарском факултету у Бањој Луци.

Данас факултет има добро опремљен простор за извођење наставе, као и канцеларије и лабораторије. Укупно се простире на 1100 квадратних метара. Иако овај простор није задовољавајући по површини, настава на Шумарском факултету се одвија без већих проблема.

Цртице из прошлости

Године 1941. у Сарајеву је први пут организовано високо образовање из области шумарства, као одсjек Пољопривредно-шумарског факултета у Београду.
Године 1948. донесена је одлука о оснивању Одсјека за шумарство на Пољопривредно-шумарском факултету у Сарајеву.
Године 1959. основан је Шумарски факултет Универзитета у Сарајеву.
1992. – Шумарски факултет је пресељен у Бањалуку и саставни је дио Универзитета у Бањој Луци.

НОВА ЗГРАДА ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

Шумарски факултет ће у наредној години преселити у нову, модерну зграду пројектовану по највишим еколошким стандардима. Укупна површина објекта је 7.200 квадратних метара. Зграда се налази у пријатном зеленом амбијенту у оквиру Универзитетског града у Бањалуци, некадашње касарне „Врбас“, са свим расположивим елементима неопходним за квалитетан рад и одмор студената. Зграда је пројектована тако да ефикасно штеди и оптимално троши енергију за потребе грејања и хлађења.

Студентима ће на располагању бити библиотека на два нивоа, један велики амфитеатар са преко 150 места и три мала амфитеатра са по 56 мјеста, преко 20 учионица и сала за вјежбање, лабораторије, скриптоница, кафе бар за пријатно дружење у паузама. Осмишљен је модеран приступ студентској служби кроз иновативна софтверска рјешења. Поред тога, студенти могу лако и брзо да дођу до дома, студентске мензе, спортских терена, базена, ботаничке баште, продавница итд.

Кампус је добро повезан са свим дијеловима града, а до свих дијелова града се може лако и брзо доћи лаганом шетњом или јавним превозом.

Наставницима и колегама ће бити на располагању савремено опремљене канцеларије и пријатно радно окружење, транспарентно према ученицима.

За потребе научноистраживачког рада биће постављено неколико лабораторија опремљених савременим уређајима и инструментима, као и хербаријум урађен по свјетским стандардима.

Објекат ће користити Шумарски факултет и Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет који ће сарађивати у образовању студената на свим додирним тачкама два факултета (пројектовање производа од дрвета, грађевинарство, уређење). , и многе друге гдје се у науци и пракси сусрећу два факултета).

Аутори пројекта: проф. др Саша Чворо, проф. др Малина Чворо, Радован Белеслин.

НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА

НАГРАЂЕНИ НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ

Награде Министарства за научни и технолошки развој, високо образовање и информационо друштво у 2020.

Награде Министарства за научни и технолошки развој, високо образовање и информационо друштво за 2020. годину.
На Конкурсу за подстицање научне продуктивности у међународним референтним часописима и награђивање научних достигнућа у 2020. години, који је расписало Министарство науке и технолошког развоја, висока образовања и информационог друштва награђено је 35% укупног наставног особља Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци.

Награђени су: проф. У првој категорији др. Маријана Каповић Соломун, у другој категорији Др. Бранислав Цвјетковић, а у трећој категорији проф. Др. Жељка Марјановић-Балабан, проф. Др. Милан Матаруга, проф. Др. Зоран Говедар и други. Вања Даничић.

Подстицање научне продуктивности у међународним референтним часописима подразумијева финансијска средства која издваја Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво за објављивање научних радова у часописима који су укључени у извјештај Journal Citation Reports (JCR) извјештај трвтке Klerivet Analytics. (Clarivate Analytics), тј. у једном од индекса Web of Science. Награда за научна достигнућа у развоју науке додељује се научницима и истраживачима за изузетне резултате у научноистраживачком раду.

Награде Универзитета у Бањој Луци

Универзитет у Бањој Луци је на основу Закона о високом образовању, Статута Универзитета у Бањој Луци и Правилника о додјели награда и награда расписао Конкурс за додјелу новчаних награда наставницима и сарадницима Универзитета из Бања Луке. Бања Лука за постигнуте међународне резултате у научноистраживачком и наставном раду за 2020. годину. На Шумарском факултету Универзитета у Бањој Луци, од двадесет два стално запослена наставника и сарадника, награђена су четири, и то проф. Др. Маријана Каповић Соломун као руководилац Еразмус+ пројекта, и за објављивање индексираних научних радова у престижним часописима проф. Др. Маријана Каповић-Соломун, проф. Др. Жељка Марјановић-Балабан, проф. Др. Дана Марчета и гђа Зорана Хркић-Илић.

КАТЕДРЕ:

Линкови за будуће студенте:

Савез студената

Студентски веб сервис

Размјена студената и особља

У оквиру међународне сарадње, Универзитет у Бањој Луци поклања значајну пажњу размјени студената и особља, у склопу активности програма међународне размјене, споразума о сарадњи, кроз студијске посјете, љетне школе, радионице, семинаре и праксу.

Ерасмус+ (КA107) – Међународна кредитна размјена је програм Европске комисије у коме се универзитетима даје могућност размјене студената и особља. Према правилима програма, пре спровођења размјене, универзитети су дужни да потпишу Међуинституционални споразум. Универзитет у Бањој Луци је укључен у програм од свог оснивања 2014. године и има преко 60 потписаних међуинституционалних споразума из 26 европских земаља. Размјена студената може трајати од три (3) до 12 мјесеци ради студирања и од два (2) до 12 мјесеци ради праксе. Размјена особља може трајати од пет (5) дана до два (2) мјесеца.

Од 2008. године наш Универзитет је део тзв. CEEPUS(Central European Exchange Programme for University Studies) мреже. Ове активности се проводе у сарадњи са Министарством научног и технолошког развоја, високог образовања и информационог друштва Републике Српске и Министарством цивилних послова Босне и Херцеговине. Активности на реализацији овог програма наставиће се и у наредним годинама кроз реализацију програма CEEPUSIII.

Студенти Универзитета у Бањој Луци већ више од 15 година обављају стручну праксу у иностранству преко међународне асоцијације за размјену студената на стручној пракси – IAESTE (InternationalAssociationfortheExchangeofStudentsforTechnicalExperience). IAESTE platforma za razmjenu: https://iaeste.smartsimple.ie/s_Login.jsp

ЕрасмусМундус је био програм размјене Европске комисије у који је Универзитет у Бањој Луци укључен од 2011. године. Кроз шест (6) пројеката у којима је Универзитет био партнер у програму ЕрасмусМундуs: JoinEU–SEEIII, JoinEU–SEEIV, JoinEU–SEE>PENTA, EUROWEB, SUNBEAM i EUROWEB+ преко 70 студената и особља завршило је размјену.

Студенти и особље Универзитета у Бањој Луци користе и друге могућности стипендирања различитих програма страних влада и међународних организација и фондација.

ИСКУСТВА ДРУГИХ УЧЕНИКА:

Привлачи ме занимање инжењера шумарства

Зашто сам уписао Шумарство?

Шумарски факултет нуди рјешење за моје планове и циљеве

УСЛОВИ РЕГИСТРАЦИЈЕ

У прву годину Студијског програма Шумарство и прерада дрвета може се уписати лице које има четворогодишње средњошколско образовање стечено у Републици Српској, Брчко Дистрикту и Федерацији Босне и Херцеговине или еквивалентно образовање у иностранству.

Оцјена успјеха кандидата се заснива на резултатима постигнутим у претходном средњошколском образовању и на пријемном испиту. Кандидат који је средњу стручну спрему стекао у иностранству може полагати пријемни испит ако је претходно овјерио средњу стручну спрему код јавног биљежника. Кандидат има право полагања пријемног испита на језику који је у службеној употреби у Босни и Херцеговини.

Број кандидата за пријем на студије, као и однос студената чије се школовање финансира из буџета и самофинансирајућих студената утврђује ресорно министарство.

На терет средстава буџета може се уписати кандидат који је положио пријемни испит и који је рангиран на коначну ранг листу у оквиру броја одобреног за упис кандидата.
Кандидат се може уписати као самофинансирајући студент ако је положио пријемни испит и рангиран је у оквиру броја одобреног за упис на коначној ранг листи.
Страни држављанин се може уписати на студијски програм АГГФ под истим условима као и домаћи држављанин. Трошкове школарине сноси страни држављанин током цијелог школовања, осим ако међународним или билатералним уговором Универзитета у Бањој Луци није другачије одређено.

Приликом пријаве на конкурс кандидати достављају оригинална документа, а уз пријавни образац прилажу образац:

свједочанства сва четири разреда средње школе или документа о еквивалентном образовању у иностранству;
диплома о положеном завршном или матурском испиту;
доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита, као и друга документа предвиђена Конкурсом.

Кандидати који су школовање завршили у иностранству дужни су да доставе доказ о овјери дипломе и пријевод свих докумената на једном од службених језика Босне и Херцеговине.

Кандидати за пријем у прву годину студија бирају се према успјеху постигнутом на пријемном испиту и према општем успјеху у средњој школи. Под општим успјехом у средњој школи подразумјева се просјечна оцјена из свих предмета у првом, другом, трећем и четвртом разреду (заокружена на двије децимале), која се при бодовању множи са десет. Максималан број бодова, према општем успјеху кандидата, је 50.

Пријемни испит се састоји од провјере општег знања и интересовања за шумарство или теста општег знања и интересовања за прераду дрвета, у зависности од студијског програма по избору кандидата.

Овдје можете погледати нека од питања која ће бити на пријемном испиту за студијске програме Шумарства и Прераде дрвета.