Филозофски факултет у Бања Луци

  • Почетна

Историја факултета

Филозофски факултет у Бањој Луци основан је Законом о универзитету, који је Народна скуп­штина Републике Српске усвојила 12. јула 1993. године. Од те од­луке Народне скупштине, па до 1. октобра 1994. године, у веома сложеним ратним околностима, извршене су припреме за почетак рада Факултета. Прва генерација студената Филозофског факултета у Бањој Луци започела је студије школске 1994/95. године. За почетак рада такве високошкол­ске ус­танове на ширем бањалучком подручју чекале су генерације младих преко педесет година. У том времену (прије оснивања Филозофског факултета) у Бањој Луци постојало је организовано школовање нас­тавног кадра. Поред Учитељске школе, која је радила од 1925. годи­не, у овом гра­­ду први индекси високошколске установе уручени су студентима Више педагошке школе. На Вишој педагошкој школи (1950-1969) на пет одсјека студије је завршило преко 2400 наставника. Педагошка академија (1969-1994) са пет студијских група настала је трансформацијом Више педагошке школе. За 25 година успјешног рада Педагошку академију у Бањој Луци завршило је више од  5000 наставника различитих профила. Престанком рада Педагошке академије завршен је један од значајних периода у школовању наставничког кадра у Бањој Луци.

Континуитет школовања наставног кадра у Бањој Лу­ци настављен је на вишем факултетском нивоу. Законом о универзитету који је усвојила Народна скупштина Републике Српске (1993. године) у члану 142 утврђено је да Педагошка академија у Бањој Луци наставља рад као Филозофски фа­култет у Бањој Луци. Таквом одлуком Народна скуп­штина Републике Српске законски је уобличила потребе овог подручја за школовањем про­фесорског кадра за рад у васпитно-образовним и просвјетним установама у Републици Српској. Био је то израз и ширих друштвених и националних потреба срп­ског народа у том сложеном ратном времену.

Након двије године рада, од че­тири студијска од­сјека Филозофског факултета (географија; математика; физика; био­логија) Народна скупштина Републике Српске, 12. јуна 1996. године, формирала је Природно-математички факултет у Бањој Луци. То је омогућило бржи развој студија и научно-истраживачког рада у приро­­дно-математичким наукама. Од студијског програма одсјека за физичко васпитање Филозофског факултета Народна скупштина Републике Српске посебном одлуком (04.07.2001. год.) основала је Факултет физичког васпитања и спорта. Осам година касније (27.03.2009. год.) Управни одбор Универзитета у Бањој Луци донио је Одлуку о издвајању лиценцираних студијских програма Филозофског факултета и формирању два нова факултета. Формиран је Филолошки факултет са пет студијских програма (Српски језик и књижевност; Енглески језик и књижевност; Њемачки језик и књижевност; Италијански језик и књижевност и српски језик и књижевност; Француски језик и књижевност). Истом одлуком формиран је и Факултет политичких наука са четири студијска програма (Политичке науке; Социјални рад; Новинарство; Социологија). Након таквих трансформација, Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци наставио је рад са шест студијских програма (Филозофија; Педагогија; Психологија; Историја; Учитељски студиј; Предшколско васпитање). У оквиру Филозофког факултета постоје и подорганизационе јединице Институт за друштвене и хуманистичке науке те Лабораторија за експерименталну психологију.

У протеклом периоду Филозофски факултет је постао препознатљив по одржавању научног скупа под називом „Бањалучки новембарски сусрети“, који се у континуитету одржава од 2000. године. Често се организују и други научни скупови, симпозијуми и округли столови у оквирима појединих студијских програма. Филозофски факуктет објављује и два часописа „Радови“ и „Ноема“. Наставници и сарадници Филозофског факултета редовно учествују на регионалним и међународним научним скуповима те учествују међународним размјенама.

Факултет развија властиту библиотеку која располаже са преко 70.000 књига, коју користе, поред студената Филозофског факултета, и студенти других факултета.

Факултет је потписао споразуме о сарадњи са већим бројем факултета у окружењу и иностранству (Филозофски факултет Београд, Филозофски факултет Нови Сад, Филозофски факултет Ниш, Филозофски факултет И. Сарајево, Учитељски факултет Београд, Факултет друштвених наука Гетеборг итд.).

У протеклом двадесетпетогодишњем периоду функцију декана Филозофског факултета у Бањој Луци обављали су академик проф. др Милан Васић (01.09.1994. до 30.09.1999), академик проф. др Драго Бранковић (01.10.1999. до 30.09.2015), проф. др Бране Микановић (01.10.2015. до 30.09.2019) и проф. др Срђан Душанић (од 01.10.2019. -…).

У сталном радном односу запослено је 73 наставника и сарадника (7 редовних професора, 26 ванредних професора, 14 доцената, 20 виших асистената и 5 асистената). На Факултету је тренутно запослено 25 административних и помоћних радника.

На шест студијских програма (Историја, Филозофија, Психологија, Педагогија, Учитељски студиј и Предшколско васпитање) наставу на првом цилкусу, у зависности од генерације, обично похађа око 1000 студената, а на другом и трећем циклусу (Педагогија и Учитeљски студиј) око 100 студената.

УПИС

ФИЛОЗОФИЈА

Зашто студирати филозофију?

Филозофија није само потрага за знањем већ и за суштинским разумијевањем и мудрошћу. Они који студирају филозофију упуштају се у пропитивање, одговарање, вредновање и мишљење о неким од најосновнијих, најзначајнијих и најтежих животних питања, попут:

  • Шта значи бити човјек? Каква је природа људског ума?
  • Да ли смо одговорни за властите поступке или смо условљени биолошким детерминантама, околином и одгојем – јесмо ли слободни?
  • Какав живот треба да живимо?
  • Шта је то срећа? – Можемо ли се надати да ћемо је постићи?
  • На који начин можемо ускладити своје жудње, потребе и права са жудњама, потребама и правима других?
  • Који облици политичких институција су најбољи?
  • Шта је истина? Да ли је ишта истинито и како то можемо знати?
  • Шта је умјетност? Шта је љепота? Да ли умјетност мора бити лијепа да би била добра?

Студирајући филозофију имаћете прилику да се и сами носите са овим питањима, као и да сазнате о ономе шта други – неки од највећих филозофа прошлости и садашњости, баш као и ваше колеге на студију – о њима мисле. Филозофија развија интелектуалне способности битне за цјелокупан живот, а не само знања и вјештине неопходне за неку посебну струку. Она развија аналитичке, критичке и интерпретативне способности које су примјењиве на сваки проблем и сваки контекст. Филозофија је драгоцјена у сваком пољу људске дјелатности и у свакој професији. Она изграђује личност у цјелости, не ограничавајући њене креативне потенцијале.

Шта након завршетка студија?

Завршетком првог циклуса студија, студенти су оспособљени за извођење наставе у средњим школама из предмета: Логика, Филозофија, Етика (3 и 4 година средњих школа), Демократија и људска права, Култура религија (1 и 2 година средњих школа) и предмета Демократија и људска права у основним школама.

Након завршетка првог циклуса, студенти могу наставити своје школовање на мастер студију Филозофског факултета у Бањој Луци или на мастер студију једног од бројних универзитета у Европи и свијету.

Даља каријера и даље усавршавање студената филозофије, наравно, не мора бити ограничено на професорско звање. У том контексту, навешћемо краћи списак познатих људи који су своје образовање стекли студирајући филозофију:

  • Емануел Макрон (предсједник Француске),
  • Дамир Имамовић (босанскохерцеговачки музичар),
  • Стив Мартин (амерички глумац и продуцент),
  • Филип К.Дик (амерички књижевник),
  • Казуо Ишигуро (јапански књижевник и нобеловац),
  • Лана Делреј (америчка кантауторка),
  • Зоран Ђинђић (српски политичар),
  • Питер Тил (суоснивач PayPal-a),
  • Т. С. Елиот (британски пјесник и нобеловац),
  • Јован Ћирилов (српски театролог),
  • Софи Шол (њемачка антинацистичка активисткиња),
  • Теренс Малик (амерички режисер и сценариста),
  • Сузан Сарандон (америчка глумица),
  • Фил Џексон (НБА играч и тренер).

Први и други циклус студија

Настава на Студијском програму филозофије подијељена је у два циклуса студирања и усклађена је са Болоњском декларацијом. За први циклус студирања предвиђене су четири академске године (8 семестара) и 240 ЕСТS бодова, а за други циклус студирања, једна академска година (2 семестра) и 60 ЕСТS бодова. Завршетком првог циклуса студирања и одбраном дипломског рада, а у складу са Законом о високом образовању, студенти стичу звање дипломираног професора филозофије и у потпуности су оспособљени за самостално обављање наведеног позива. Завршетком другог циклуса студирања и одбраном мастер рада, студенти стичу звање мастера филозофије.
Током првог циклуса, студентима је омогућено стицање општих и посебних знања из различитих подручја филозофије. Општа знања из филозофије стичу се похађањем четверогодишње наставе из Историје филозофије и наставе везане за основне филозофске дисциплине – Онтологија, Етика, Естетика, Теорија сазнања, Логика и Филозофска антропологија. Посебна знања из филозофије стичу се похађањем наставе везане за посебне филозофске дисциплине – између осталих, Демократија и људска права, Основи метафизике, Политичка филозофија, Филозофија историје, Филозофија науке, Филозофија религије итд. Основне и посебне филозофске дисиплине и њима одговарајући предмети, сврстани су у категорију обавезних предмета изучавања. Поред тога, студентима су, у категорији изборних предмета, понуђени и предмети ужег, специфичног, садржајног карактера, а који се такође налазе у пољу филозофских испитивања и интересовања – између осталих, Социјална филозофија, Руска филозофија, Прагматистичка филозофија, Хришћанска антропологија, Византијска филозофија итд.
У току првог циклуса студија филозофије, студенти ће слушати предавања и полагати испите из 28 обавезних и 6 изборних предмета. Студенти првог циклуса изборне предмете бирају од 18 понуђених изборних предмета. Поред основних и посебних филозофских дисциплина и специфичних предмета, студентима је омогућено и похађање обавезне наставе из оних научних области које нису битно филозофског карактера, а које ће их оспособити за ефикасно, квалитетно и свестрано извођење наставе након завршетка првог циклуса студија, као и за припрему за наставак школовања на другом циклусу студија и бављење научним радом након његовог завршетка. На првој години првог циклуса студија (два семестра), студенти су обавезни да изаберу један од четири понуђена страна језика – француски, њемачки, енглески и италијански језик. На другој години студија, студенти похађају обавезну наставу из предмета Психологија, у трајању од једног семестра, док на четвртој години студија, студенти похађају обавезну наставу из предмета Основе педагогије, у трајању од једног семестра.
Овако конципирана настава на првом циклусу студија филозофије има за циљ да упозна студенте са предметом, методама и развојем филозофије као науке, њеним основним појмовима, вриједностима и принципима, као и са њеним протеклим и савременим филозофским правцима и системима. Даље, један од циљева наставе на првом циклусу студија је и стицање практичних знања, која се, прије свега, тичу оспособљавања и развоја критичког мишљења код студената и спознаје вриједности и важности критичког мишљења, било да је ријеч о његовој примјени у области науке, било у области свакодневног, политичког и друштвеног, живота заједнице. На првом циклусу студија, настава се одвија извођењем предавања, вјежби и консултација. Предавања, консултације и поједине вјежбе изводе професори ангажовани на студијском програму, док вјежбе и консултације изводе виши асистенти.
Током другог циклуса студија на Студијском програму филозофије, студентима је омогућено стицање општих и посебних знања из савремених подручја филозофије. Једнако као и на првом циклусу студија, општа знања из филозофије стичу се похађањем наставе везане за основне филозофске дисциплине, с тим што је садржај предавања и вјежби усмјерен ка изучавању актуелних, савремених, токова, праваца и проблема везаних за филозофију. Студенти имају прилику да похађају наставу из Савремене филозофије, Савремених естетичких теорија, Савремених онтолошких теорија, Савремених епистемолошких теорија. Посебна знања из савремене филозофије стичу се похађањем наставе везане за посебне филозофске дисциплине: Филозофија језика, Филозофија технике, Модерна филозофија субјективности, Примјењена етика, Методологија научноистраживачког рада итд.
Током другог циклуса студија филозофије, студенти ће слушати предавања и полагати испите из 9 обавезних предмета, а по полагању свих предвиђених испита, приступиће одбрани мастер рада. Настава се и на другом циклусу студија одвија извођењем предавања, вјежби и консултација. Предавања, консултације и поједине вјежбе на другом циклусу изводе професори ангажовани на студијском програму, док вјежбе и консултације изводе виши асистенти. Основни циљ другог циклуса студија јесте оспособљавање студената за самостално и стручно обављање научног и истраживачког рада у области филозофије. Поред тога, студенти који су успјешно завршили други циклус студија стичу сва потребна знања и вјештине неопходне за наставак школовања на докторским студијама.

Услови уписа

Услов за упис првог, додипломског циклуса студија филозофије је завршена четворогодишња средња школа и положен пријемни испит. Пријемни испит сеизводи писменим путем и подијељен је у двије испитне цјелине: Испит из познавања језика и Испит из познавања филозофије. Коначна класификација и изборкандидата за упис врши се на основу постигнутих резултата на пријемном испиту и постигнутог успјеха у претходном образовању. Постигнути успјех упретходном образовању вреднује се на основу просјечне оцјене израчунате на основу збира свих закључних оцјена из средње школе, и износи 50 одсто одукупног броја бодова које кандидат може да добије на пријемном испиту. Преосталих 50 одсто бодова потребних за извођење коначне квалификационе листестудената пријављених за упис на Студијски програм филозофије, добија се на основу резултата пријемног испита. Услов за упис на други циклус студија филозофије је завршен први циклус студија филозофије или студиј из области хуманистичких наука. Уколико јеријеч о кандидату који посједује диплому о завршеном првом циклусу студија из области хуманистичких наука, студијски програм одређује комисију којатреба да процјени број додатних предмете које кандидат треба да положи да би стекао услов за упис на други циклус студија. У условима пријаве већегброја кандидата/кандидаткиња на студиј другог циклуса, предност имају студенти с вишом просјечном оцјеном постигнутом у току студија на првомциклусу.
Студент који је започео први циклус студија из области филозофије по акредитованом плану на другом факулету, може да се упише на одговарајућу годинустудија првог циклуса. У случају да студент жели да пређе са неког другог студијског програма на студиј филозофије, дужан је да положи пријемни испит.Студенту који је положио испит на другом студијском програму признаје се положени испит ако задовољава услове о признавању испита предвиђене Правилимастудирања на I и II циклусу Универзитета у Бањој Луци. Студент који је започео додипломски студиј из области филозофије по акредитованом плану на другом факулету може да се упише на одговарајућу годинустудија, а конкретни услови таквог уписа и признавања појединих положених испита одређују се Правилима студирања на I и II циклусу. Кандидати из областифилозофије и хуманистичких наука који су студирали у иностранству, могу наставити додипломски студиј филозофије на Студијском програму филозофије наконпозитивне евалуације њихове дипломе и полагања разлике испита.

Наставно особље

Наставно особље на Студијском програму филозофије чини 14 стално запослених наставника и сарадника. Наставни процес на Студијском програму филозофије, када су у питању предмети из области филозофије, у потпуности је покривен властитим кадром.

Студијски програм је кадровску политику водио дугорочно, инсистирајући на запошљавању најбољих свршених студената и подмлађивању кадра, тако да се сада налази у изузетно доброј позицији. Подмлађивањем кадра створена је добра основа за будући рад студијског програма, те потребе за ангажовањем кадра изван студијског програма нема.

Од 14 стално запослених наставника и сарадника 5 је у звању редовног професора, 2 ванредног професора, 2 доцента, 4 вишег асистента и 1 у звању асистента.

Поред наставника и сарадника са Студијског програма филозофије, у наставни процес укључени су и наставници и сарадници са других студијских програма Филозофског факултета и организационих јединица Универзитета у Бањој Луци, који су ангажовани у настави оних предмета који не спадају у област филозофије: страни језици, психологија, педагогија.

Пoрeд нaстaвe, нaставничкo и сaрaдничкo oсoбљe кoнтинуирaнo рaди нa влaститoм усaвршaвaњу и нaпрeдoвaњу крoз нaучнo-истрaживaчки рaд.

Више информација

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: miroslav.galic@ff.unibl.org

Информатор за упис на Филозофски факултет 2022-2023 г.

Наставни планови

Наставни план I циклус Филозофија

Наставни план II циклус Филозофија

 

ПСИХОЛОГИЈА

Зашто студирати психологију данас?

Студирати психологију данас је и те како смислено и потребно, управо онолико колико је смислено и потребно моћи разумјети своја осјећања и поступке, разумјети друге особе и општа друштвена дешавања. Упркос напретку дигиталне технологије, фармакологије, медицине, примијењених биотехничких и инжињерских наука, статистички подаци у економски најразвијенијим државама свијета нам говоре о великом присуству депресивности, самоубистава, анксиозности, поремећаја пажње, планираних и импулсивних криминалних понашања, физичких болести које се повезују са стресом, различитих облика овисности, те осјећања усамљености, неприлагођености и опште друштвене апатије и неправде. Другим ријечима, релативно економско благостање многим људима не доноси животни смисао, особа сама себи остаје непознаница и понаша се на начине који штете и себи и другима.

Студирајући психологију разумјећете сопствена и туђа психичка стања и понашања што је неопходно да бисте водили смислом испуњен живот. Такав живот којим помажемо себи, али и својим ближњима и читавој заједници не може бити процијењен новцем.

Додатне предности студирања психологије су сљедеће: Студирајући психологију постаћете особа која критички промишља и која је стекла солидан репертоар квантитативне и квалитативне методологије којим ћете моћи разумјети и многе друге науке. У многим случајевима чињенице о правилностима психичког живота и понашања ће бити неочекиване и у сваком случају занимљиве, као што ће то бити и студентски живот са колегама које имају слична интересовања и вриједности. Пријатељства која се заснују током студија психологије трају читав живот.

Шта након завршетка студија психологије

Да бисте постали психолог, након завршетка првог циклуса студија, неопходно је завршити и други циклус (мастер) студиј психологије којег нудимо на Филозофском факултету. Наш мастер студиј је општег усмјерења са благом специјализацијом у различитим областима и, логично, са више практичног рада него на првом циклусу студија. Међутим, уколико то желите, мастер студиј можете наставити и на другим универзитетима у региону и Европи који имају специјалистичко усмјерење (нпр. мастер студиј из спортске психологије или мастер студиј из форензичке психологије).

По завршетку другог циклуса студија психологије наши студенти се најчешће запошљавају у области здравства (нпр. клинички психолози на психијатријским одјелима, здравствени психолози при болницама или другим здравственим институцијама као што су савјетовалишта), образовања (нпр. психолози у предшколским установама, основним и средњим школама) или у приватној пракси (нпр. психолошки савјетници или терапеути уколико уз студиј психологије заврше и додатну едукацију из одређеног психотерапијског правца). Мада у недовољној мјери, и код нас све већи број психолога ради на другим позицијама: у великим и средњим предузећима (банке, приватне и јавне фирме различитих профила), медијским кућама, агенцијама за испитивање јавног мнијења и тржишта, полицији и корективним установама, центрима за социјални рад, спортским организацијама, правним институцијама, невладиним организацијама. Такође, студирање психологије може бити и прва степеница за научну каријеру унутар различитих психолошких дисциплина или сродних области као што је неурокогнитивна наука.

Шта је заправо психологија која се изучава на факултету?

Нагласићемо најприје да се психологија истовремено сврстава у природне и друштвене науке, као и у примијењене помагачке дјелатности. Захваљујући тој комбинацији материјали који се изучавају на факултету су разноврсни и сежу од градива блиских биологији (биолошка психологија, психологија опажања, анатомија и физиологија централног нервног система), преко типично теоријских психолошких области (психологија личности, развојна психологија, психологија памћења и мишљења, социјална психологија), до онога што зовемо примијењеном психологијом (педагошка и школска психологија, клиничка психологија и психотерапија, организациона психологија). У свим областима у фокусу изучавања су она знања која имају своју емпиријску потврду, односно оне што је већ провјерено путем података добијених посматрањима или експериментима. Из тог разлога, значајан дио студија психологије је посвећен методологији научних истраживања, и што нарочито изненађује лаике, посебан нагласак се тада ставља на статистичке методе као начин провјере теоријских поставки и предложених метода психолошке интервенције. Све у свему, студирање психологије има јако мало заједничког са представама неупућених, односно са оним што се назива популарном психологијом.

Зашто студирати психологију на Филозофском факултету у Бањој Луци?

Постоји неколико предности уписа студија психологије на Филозофском факултету у Бањој Луци.

  • Наш студијски програм је већ од 2006. године конципиран на основу EuroPsy стандарда који представљају европски оквир квалификација за образовање психолога. Успјешно смо пролазили међународне и домаће акредитационе процесе. Студентима који су завршили први или други циклус наше дипломе су већ признаване у сврху наставка студија (мастер или докторски) или запошљавања у Њемачкој, Аустрији, Хрватској, Норвешкој, Словенији, Грчкој, Словачкој.
  • На Катедри за психологију је запослен релативно млад и посвећен кадар којег карактерише значајно међународно искуство. Наши предавачи су студирали и усавршавали се на различитим свјетским универзитетима (САД, Њемачка, Аустрија, Словенија, Србија) и релевантним професионалним институцијама (биографије су доступне на линку). Чланови Катедре су сарадници у бројним научним и стручним пројектима у држави, региону и иностранству. У склопу Катедре функционише и Лабораторија за експерименталну психологију гдје су студенти укључени и као истраживачи. Наши студенти презентују налазе својих истраживања на научно-стручним конференцијама или на специјализованим студентским конференцијама као што је СТЕС.
  • Током студија имате прилику да један или два семестра проведете на студентској размјени у иностранству. До сада су студенти нашег првог и другог циклуса студија били на успјешној размјени на универзитетима у Њемачкој, Финској, Холандији, Словенији и Италији. Посебно плодоносна међуинституционална сарадња се одвија са Међународним психоаналитичким универзитетом у Берлину, са којег повремено долазе и гостујући предавачи. Уз то, наша Катедра је била домаћин истраживачима и студентима из Србије, Словеније, Сједињених Америчких Држава, Русије и Шпаније који су код нас долазили на вишемјесечне боравке.
  • Нарочито на вишим годинама студија, отварају се веће могућности за стицање искустава путем практичних задатака. У складу са уговорима које је Филозофски факултет потписао са различитим домаћим институцијама, наши студенти се под супервизијом психолога упознају са радом у реалним условима. То се дешава унутар појединачних предмета, специјализованих волонтерских активности или као дио обавезне студијске праксе у посљедњем семестру мастер студија. Треба нагласити да се међу нашим наставним кадром налазе и водећи психотерапеути у Босни и Херцеговини који на својим предметима преносе знања студентима заинтересованим за тај позив.
  • Број студената у једној генерацији је релативно мали. То подразумијева да се већа пажња посвећује појединачном студенту. Према оцјенама студената наш наставни кадар је веома приступачан и отворен за директну сарадњу са студентима. У таквој кооперативној атмосфери, комуникација се одвија брзо и лично и електронским путем. Уз наведено, током студија ћете имати прилику бирати и изборне предмете у складу са вашим преференцијама.

Како изгледа студиј психологије и које компетенције се добијају његовим завршетком?

Студиј психологије којим се особа оспособљава да самостално ради као психолог траје укупно пет година и обухвата два циклуса студија: bachelor (BA) и master (MA) студије. Првенствени циљ ова два циклуса студија је стручно оспособљавање, док је трећи циклус студија (докторски студиј) научног карактера. Докторски студиј још не нудимо на Филозофском факултету, али имамо у плану да га покренемо у наредним годинама. Иначе, наш студиј је још од 2006. конципиран у сагласности са EuroPsy стандардима који представљају оквире образовања психолога унутар Европе, што подразумијева и сагласност са принципима студирања према Болоњској декларацији и препорукама Савјета Европе за високо образовање. Комплетан документ који описује први и други циклус студија, лиценциран 2010. године, се може наћи на План и програм психологије 2010.

Први циклус студија

Први циклус студија (bachelor), односно додипломски студиј (енг. undergraduate studies), је на нашем факултету конципиран тако да траје три године, као и велика већина студија психологије у Европи. Иако је по свом карактеру додипломски студиј, одлуком надлежних тијела у образовању, по његовом завршетку се стиче титула Дипломирани психолог 180 ECTS. Након успјешно завршеног првог циклуса студија посједоваћете фундаментална знања и вјештине, те ћете развити увјерења, везана за различите области психологије која су потребна у каснијем раду:

  • познаваћете предмет, методе и развој психологије као струке и науке
  • овладаћете фундаменталним психолошким појмовима и савременим теоријским системима
  • познаваћете основне принципе психичког развоја и начине когнитивног функционисања
  • разумјећете основне одлике нормалног и облике абнормалног доживљавања и понашања појединаца и група
  • овладаћете основним методолошким поступцима и статистичким техникама користећи савремен статистички софтвер
  • критички ћете интерпретирати научну и стручну литературу
  • имаћете формиране етичке судове о појавама у складу са кодексима и моралним начелима психологије као струке и науке
  • бићете оспособљени за планирање и реализацију различитих психосоцијалних програма
  • стећи ћете предуслове за наставак образовања у струци или сродним областима

Други циклус студија

Други циклус студија (master) или дипломски студиј (енг. graduate studies) оспособљава студента за рад на позицији психолога у различитим подручјима примијењене психологије. Истовремено, овај циклус студија припрема студента за научно-истраживачки рад, односно потенцијалан наставак усавршавања на докторским студијама. Одбраном завршног рада (мастер теза), стичете диплому Мастер психологије 300 ECTS. Након успјешног завршетка другог циклуса студија посједоваћете напредна психолошка знања, вјештине и ставове које ће вам омогућити да се укључите у професију:

  • осмишљаваћете и водити психолошке интервенције уз професионалну комуникацију са појединцима, групама и организацијама од интереса са којима долазите у контакт
  • бићете способни да емпиријски евалуирате психолошке интервенције и самостално изводити и писати научне извјештаје који користе напредније методолошке и статистичке приступе
  • препознаваћете психолошке потребе клијената у превентивној и интервентној фази
  • моћи ћете израдити стручне налазе у клиничкој пракси психолога
  • разумјећете савремене системе спровођења психолошких интервенција (тзв. психотерапијске правце)
  • разумјећете природу усвајања знања у школским и ваншколским контекстима и сложеност фактора способности и мотивације у циљу оптимизације учења
  • бићете способни да помогнете ученицима, родитељима и наставницима у идентификацији и превазилажењу проблема у учењу и психосоцијалним аспектима живота
  • разумјећете психолошке факторе који утичу на криминално понашање
  • разумјећете широк дијапазон ефеката религијског практиковања на психички живот
  • евидентираћете психичке сложености радних организација и начине како да оптимизујете и хуманизујете радну климу

Како уписати наш студиј психологије?

Технички подаци о упису студија се налазе на линку. На овом мјесту можемо напоменути да су, с обзиром на велику конкурентност у претходним годинама за упис на први циклус студија (на 1 слободно мјесто се пријављује 3-4 кандидата), добар просјек у средњој школи и добра припрема за тест знања пресудни фактори за упис. Ми не нудимо услуге припреме за тестирање. Неопходан услов за упис другог циклуса студија је да особа посједује завршен први циклус студија психологије. Датуми објављивања конкурса за упис се објављују на интернет страници Универзитета и Филозофског факултета, као и у јавним медијима.

Више информација

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: lana.vujakovic@ff.unibl.org

Информатор за упис на Филозофски факултет 2022-2023 г.

Наставни планови

 

Наставни план I циклус Психологија

Наставни план II циклус Психологија

ПЕДАГОГИЈА

Зашто студирати педагогију?

Студентима Студијског програма педагогије омогућено је да активно трагају за одговорима на бројна питања: који су изазови пратили педагогију кроз историју, како „педагошки ићи у сусрет” дјеци, младима и одраслима, како ненасилно комуницирати, како васпитање и образовање организовати у свијету преплављеном разноврсним медијима, које су специфичности васпитања и система образовања различитих држава, које одговоре дају методике и дидактика, како савјетовати оне који имају одређене потешкоће (у развоју, у учењу, у понашању), како поучавати оне који су завршили формално образовање, како истраживати педагошке феномене, како квалитетно „искористити” слободно вријеме. У свему томе им помажу наставници и сарадници. Педагошки тактично их подстичемо да стекну квалитетна знања и искуства, да спознају да учење не мора бити мучење и да своју педагошку мисију започну на факултету, али и да је наставе након формалног образовања, кроз неформално и информално образовање.

Такође, полази се од чињенице да је успјех будућих генерација великим дијелом детерминисан њиховим опредјељењем да наставе да уче и да се усавршавају, могућношћу да се баве оним што их испуњава и чини јединственим. Основни циљ студија педагогије јесте оспособљавање студената за самостално и стручно обављање педагошке дјелатности као и припремање за научно-истраживачки рад и могућност усавршавања на пољу науке.

Шта након завршетка студија педагогије?

Студијски програм педагогије је заснован на савременим научним сазнањима која су основа за практични и научни рад у подручјима у којима је педагогија заступљена. Кадрови са овим звањем запошљавају се у предшколским институцијама, у основним и средњим школама, те у другим институцијама, као што су: центри за социјални рад, специјалне школе, казнено-поправни домови, домови ученика, домови пензионера, савјетовалишта, педијатријске клинике, играонице, школице које на квалитетан начин организују слободно вријеме дјеце и младих, специјализоване установе за рад са дјецом са потешкоћама у учењу и напредовању, различити клубови за рад са различитим узрасним групама, институције које се баве образовањем одраслих, музеји, редакције часописа, различите медијске куће и друге инстутуције које се баве људским ресурсима.

Зашто студирати педагогију на Филозофском факултету у Бањој Луци?

Дугогодишња традиција културног, научног и образовног дјеловања Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, могућност активне партиципације студената у свим важним педагошким питањима, савремено организована настава, пракса која кроз конкретне примјере уводи студенте у професију, упознавање студената са савременим методама и техникама васпитног и/или образовног рада са дјецом, омладином и одраслим особама, оспособљавање за унапређивање васпитно-образовне праксе, само су неке одлике студирања педагогије на Филозофском факултету у Бањој Луци. На путу професионалног оспособљавања за позив педагога, Студијски програм педагогије препознао је значај сарадње са студентима. Сусретљивост и подршка студентима од стране наставника и сарадника видљиви су како у свакодневној комуникацији тако и у упућивању на наставне садржаје.
О квалитету рада свједоче и ангажовања наших наставника на другим универзитетима (на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на Филозофском факултету и Педагошком факултету Универзитета у Источном Сарајеву), те њихово учешће на бројним националним и међународним научним конференцијама. Такође, наставници и сарадници Студијског програма педагогије учествовали су или учествују у бројним пројектима као координатори или сарадници, објавили су бројне монографије и радове у референтним часописима и зборницима. Студенти Студијског програма педагогије активно су укључени у рад Савеза студената Филозофског факултета на побољшању позиције студената, остваривању права студената, пружању помоћи у усавршавању процеса учења, и слично.
На Универзитету у Бањој Луци од 2008. године изводи се редовна годишња евалуација наставног процеса и рада наставног особља путем анкетирања студената. Између осталог, та евалуација садржи многе показатеље квалитета самог студијског програма, па се може рећи да студенти и на овај начин учествују у процесу побољшања процеса учења и наставе. Поред тога, студенти су у могућности да се критички и аргументовано заузму за идеје које сматрају важним за њихово професионално оспособљавање и напредовање.
На Студијском програму педагогије примјењују се и промовишу методички поступци у којима студенти имају активну улогу у процесу учења у настави. На примјер: симулације, игре улога, интерактивно учење, учење учења, презентације, радионице, рефлексије и ауторефлексије у којима активно учествују студенти и слично. Често су студенти у могућности да у договору са наставницима одређују редослијед наставних тема, термине надокнаде наставе, термине колоквијума, одбране семинарских радова или термине завршних усмених испита. Поред свега, снажно се подржавају студенти за учешће у консултативној настави (индивидуалној и групној), а своје афинитете посебно могу испољити кроз изборне наставне предмете. Основни мото је ненасилно јачање компетенција студената. Такође, полазимо од идеје да су сви студенти различити и са собом (до)носе различите потенцијале. Богатство је у разликама, а не у тежњи и покушајима да се сви изједначе и буду што сличнији једни другима. Познанства, али и пријатељства, стечена на Студијском програму педагогије, годинама постају све јача и квалитетнија.
Уз све наведено, студентима се гарантује мобилност и признавање остварених бодова у току дотадашњег образовања на другом универзитету у складу са законом и правилима Европског система преноса и акумулације бодова (ECTS).
Релативно малим бројем студената у генерацији омогућено је подизање квалитета рад, јер се већа пажња може посветити сваком студенту понаособ. Да је студиј у складу са развојем савременог информационо-технолошког друштва потврђује и чињеница да су наши студенти свакодневно у контакту са наставницима и сарадницима,електронским путем, а наставни предмети су обликовану у складу са савременим токовима развоја педагошке науке

Концепција Студијског програма педагогије

Концепција Студијског програма педагогије огледа се у томе да уоквири сет захтјева за студенте Студијског програма педагогије, а затим и да гарантује компетенције педагога за рад у пракси. Јасно су разграничене компетенције дипломираних педагога, мастера педагогије и доктора педагошких наука (однос теоријских сазнања и практичних искустава, покривеност истраживачким методама, увођење завршног рада на крају првог циклуса студија и мастер рада на крају другог циклуса студија, те докторске дисертације на крају трећег циклуса студија).

Наставни план и програм Студијског програма педагогије усклађен је са европским стандардима и компатибилан је са програмима других универзитета. Студијски програм педагогије утемељен је на законским актима Републике Српске, али и правилницима и међународним документима. Концепција студија је усклађена са Болоњском декларацијом. Студентима је омогућено да своје право на образовање остваре кроз три циклуса студија (основне, мастер и докторске).

Како изгледа студиј педагогије?

Програми првог, другог и трећег циклуса студија, у великој мјери, побољшани су у односу на претходне у погледу дефинисања компетенција које студенти стичу током студија. У складу са овим смјерницама, осигурана је структура програма компатибилна са програмима на студијама педагогије у окружењу. Такође, врши се континуирано вредновање квалитета Студијског програма педагогије, а уочене слабости по питању појединачних наставних предмета (и њихових програма) мијењају се (у дозвољеним границама) у циљу унапређивања квалитета и професионалних компетенција будућих педагога. Тако су неки наставни предмети уступили мјесто новим или су модификовани и побољшани. Педагогија је научна дисциплина која црпи своја сазнања како из теорије тако и из праксе, а Наставни план и програм прати савремене токове педагошке науке. То подразумијева и редовно преиспитивање и ревидирање Наставног плана и програма.

Наставни план и програм организован је тако да развија истраживачке и практичне компетенције студената. Предмети су распоређени према три нивоа: опште педагошке дисциплине (општа педагогија, историја педагогије, методологија педагошких истраживања, компаративна педагогија, педагошка футурологија и друге); посебне педагошке дисциплине (предшколска педагогија, школска педагогија, андрагогија, дидактика, породична педагогија, педагогија слободног времена и друге); појединачне педагошке дисциплине (методике наставе појединих предмета, методика васпитног рада, методика рада педагога, методике савремених наставних система и друге). Кроз сваки ниво обезбјеђена су теоријска (академска) и практична (професионална) сазнања. Приликом израде студијског програма водило се рачуна о омјеру теоријског и практичног:

  1. кроз редослијед теоријског и практичног (на примјер, прва и друга година више теоријског уз уважавање практичног, а на трећој и четвртој години знатно више практичних предмета али добро теоријски утемељених);
  2. на микронивоу – на нивоу сваког предмета, области, појединачне тематске јединице (на примјер, иако су методике практично усмјерене, ни оне не могу без теорије).

Апликативна страна нарочито долази до изражаја кроз посебне и појединачне педагошке дисциплине, у оквиру којих студенти остварују и праксу у васпитно-образовној институцији. На другој години студија студенти одлазе у предшколске установе (једну недјељу у трећем и једну недјељу у четвртом семестру), на трећој години студија организована је пракса (једну недјељу у петом и једну недјељу у шестом семестру) у склопу сљедеће групе предмета: Структура и организација васпитно-образовног рада у школи и Увод у дидактику, Увод у педагогију II и Супервизија у професионалном развоју наставника. На четвртој години организује се самостална пракса, која осигурава студентима могућност да синтетизују своја знања стечена током студија.

Други циклус студија траје два семестра. Подразумијева наставак педагошког образовања уз рад, па осигурава знатно већу могућност примјене наученог и стицања искуства у пракси.

Докторске студије реализују се кроз наставу, консултације и самосталан истраживачки рад. Комплетан наставни план докторских студија дат је у шест семестара, при чему кандидати у прва четири имају по два обавезна предмета и један изборни. Сваки изборни предмет покрива по једну од пет области: андрагогију, дидактику, општу педагогију, предшколску педагогију и методику васпитно-образовног рада. Сваки обавезни предмет се полаже кроз ракурс теме коју кандидат бира за дисертацију. Но, прије саме пријаве теме докторске дисертације, пријављује се а потом и јавно (пред комисијом коју чине најмање три наставника) брани идејни нацрт докторске дисертације.

Први циклус студија и компетенције које се стичу њиховим завршетком

Одсјек за педагогију постоји, на Филозофском факултету, још од оснивања факултета (1994. године). Академске 2007/2008. године усвојен је нови програм студија по болоњском моделу 3+2, а од академске 2010/2011. године, на аргументовану иницијативу студената, Студијски програм педагогије лиценциран је по моделу 4+1. Дакле, први циклус студија траје осам семестара, односно четири академске године у току којих студент остварује укупно 240 ECTS бодова. Током четверогодишњег студирања студенти педагогије стичу звање дипломирани педагог и сљедеће компетенције:

  • познавање теоријских сазнања из темељних дисциплина педагошке науке;
  • познавање кључних достигнућа педагога у националној и свјетској историји педагогије;
  • познавање основних психолошких сазнања о развоју дјетета, о личности и учењу;
  • сагледавање друштвеног контекста образовања и филозофије учења, односно поучавања;
  • познавање кључних спознаја из породичне педагогије као и метода и техника сарадње са родитељима;
  • владање педагошком статистиком у сфери дескриптивне статистике, те на елементарном нивоу узрочног укрштања варијабли;
  • владање потребним нивоом информатичке писмености;
  • познавање елементарне методологије потребне за мања операционална истраживања и проучавање теорије;
  • посједовање основних сазнања о организацији наставе, управљању и руковођењу школом;
  • оспособљеност за вођење савјетодавних разговора, педагошко-терапијско дјеловање;
  • оспособљеност за извођење, опсервацију и вредновање различитих видова интерактивног учења;
  • познавање основних методичких вјештина у предметима друштвених и природних наука те у спорту и умјетничким областима;
  • оспособљеност за продуктивно кориштење слободног времена;
  • оспособљеност за примјену различитих наставних система;
  • познавање основних менаџерских вјештина;
  • оспособљеност за дјеловање у различитим сферама педагошке патологије (ресоцијализација, инклузија и слично).
  • оспособљеност за акциона истраживања;
  • оспособљеност за педагошку дијагностику;
  • оспособљеност за анализу ефикасности модела учења учења, за примјену наставних модела учења.

Други циклус студија и компетенције које се стичу њиховим завршетком

Други циклус студија траје два семестра, односно једну академску годину у току које студент остварује 60 ECTS бодова. У академској 2010/2011. години уписана је прва генерација по болоњском систему. Завршетком другог циклуса студија, студент стиче звање мастер педагогије и сљедеће компетенције:

  • оспособљеност за проучавање и анализу значаја перманентног образовања, те властита оспособљеност за перманентно образовање;
  • усвојеност адекватног нивоа пословне педагошке културе, као и оспособљеност за проучавање нивоа ове културе у школама, међу наставницима и ученицима;
  • оспособљеност за анализу утицаја медија на педагошке исходе, као и оспособљеност за креирање педагошки пожељних комуникацијских модела;
  • оспособљеност за квалитативна истраживања за студију случаја и сличне истраживачке приступе;
  • оспособљеност за анализу футуролошких концепција, за планирање и предвиђање у сфери образовања;
  • оспособљеност за анализу рада са даровитим ученицима, за примјену и креирање наставних модела који стимулишу креативност, као и за истраживање даровитости и креативности;
  • оспособљеност за модерну педагошку докимологију;
  • оспособљеност за израду и креирање нових апликативних наставних модела;
  • оспособљеност за израду мастер рада.

Трећи циклус студија и компетенције које се стичу њиховим завршетком

Трећи циклус студија (докторске студије), лиценциран 2014. године, траје шест семестара, односно три академске године у току којих студент остварује укупно 180 ECTS бодова. У академској 2015/2016. години уписана је прва генерација студената докторских студија. Након завршетка трећег циклуса студија и даном одбране докторске дисертације кандидат стиче научно звање и академску титулу – доктор педагошких наука. По завршетку докторских студија кандидат ће моћи демонстрирати сљедеће компетенције:

  • да самостално елаборира најактуелније педагошке теме, да их прикаже у односу на савремену педагошку теорију и праксу;
  • да самостално рјешава практичне и теоријске проблеме педагошке науке и праксе;
  • да развија и унапређује наставну праксу примјеном савремене теорије, методике и истраживачких метода;
  • да самостално идентификује кључна истраживачка питања користећи одговарајуће квантитативне и квалитативне методолошке приступе;
  • да иницира и да се укључује се у остваривање националних и међународних пројеката у области теорије и праксе васпитања и образовања;
  • да критички анализира, процјењује и примјењује нова научна сазнања и педагошке идеје;
  • да овлада професионалним нивоом анализе и саопштавања истраживачких налаза;
  • да објављује своје радове у индексираним домаћим и страним часописима;
  • да је оспособљен радити као члан истраживачких тимова;
  • да критички сагледава и преиспитује педагошку теорију и васпитну праксу;
  • да овлада статистичком и методолошком апаратуром за истраживање актуел¬них педагошких феномена те да их може пренијети на студенте и друге истраживаче.

Како уписати студиј педагогије у Бањој Луци?

Како би се остварио упис на први циклус студија педагогије неопходно је да уз истинску жељу и завршену средњу школу, кандидат постигне одређене резултате на пријемном испиту. Укупан број бодова који кандидат (будући бруцош) може постићи је 100 (до 50 бодова на основу просјека и до 50 бодова на пријемном испиту). То значи да се просјечна оцјена из свих предмета из средње школе множи са 10 и сабира са бодовима постигнутим на пријемном испиту. Пријемни испит се састоји од два теста: (1) теста знања из српског језика (носи максимално 15 бодова) и (2) теста педагошке опредијељености, опште информисаности и културе (максимално 35 бодова). Неопходан услов за упис на други циклус студија је да кандидат/киња заврши први циклус студија педагогије. Конкурс за упис, са неопходним информацијама везаним за услове уписа и датумом полагања пријемног испита, објављује се на интернет страници Универзитета и Филозофског факултета, као и у средствима јавног информисања.

Додатне информације

Додатне информације, осим на интернет страници, могу се пронаћи и на фејсбук презентацији Филозофског факултета у Бањој Луци, али и лично на адреси: Булевар војводе Петра Бојовића 1А – Кампус, гдје је могуће обавити консултације са водитељем или секретаром Студијског програма педагогије.

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на:  kristijan.popovic@ff.unibl.org

Информатор за упис на Филозофски факултет 2022-2023 г.

НАСТВАНИ ПЛАН

ИСТОРИЈА

Зашто студирати историју данас?

Историја је наука која проучава прошлост људског друштва у одговарајућем временском и просторном контексту. Историја као наука и као наставни предмет спада у групу друштвено-хуманистичких наука. То значи да она не пружа само сазнање о прошлости, већ утиче на образовање и моделирање оних који је изучавају у контексту рационалнијег сазнања о себи и другима.

Историја има примаран значај у формирању националног идентитета. Осим тога, историја доприноси и разбијању одређених предрасуда према појединим народима, расама и вјерским заједницама, што је предуслов за конституисање друштва заснованог на демократским принципима. Студирајући историју стећи ћете знања о прошлости сопственог народа, али и других народа у региону, али и широм свијета, упознати тековине различитих култура и разумијети настанак, трајање и пропаст свјетских цивилизација од античке грчке и римске, преко византијске до епохе великих географских открића, ренесансе и још даље ка процесима који детерминишу настанак савремене цивилизације. Међутим, циљ студирања историје не своди се само на стицање основних знања из прошлости и садашњости. Проучавање историје помаже студенту да развије нарочите вјештине и способности за активно учествовање у демократском друштву, омогућава му да уважава и поштује људска права и слободе, да има одговоран однос према грађанским обавезама, да поштује културно-историјско насљеђе сопственог народа, али и припаднике других народа или вјерских заједница. Студирајући историју развићете способности за разумијевање и критичко тумачење историјских процеса, појава и догађаја у развоју људског друштва у различитим епохама и областима.

Шта након завршетка студија Историје?

Након завршеног првог циклуса студија историје, студент стиче звање дипломирани професор историје. Са овом дипломом наши студенти могу пронаћи пословни ангажман у области образовања (на факултетима, у основним и средњим школама), затим у архивима, музејима, библиотекама, заводима за заштиту споменика културе, у дипломатији, републичким институцијама, штампаним и електронским медијима, као и у другим установама и организацијама. Сем тога, на Филозофском факултету у Бањој Луци могуће је уписати други, постдипломски циклус (мастер студиј). Након завршеног другог циклуса студија историје, студент стиче звање мастер историје.

Шта је заправо Историја која се изучава на факултету?

На Студијском програму историје Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци студенти изучавају читаву прошлост људског друштва и државе од праисторије до савременог доба.
У склопу подјеле на Општу и Националну историју, студент стиче широка знања о трајању и пропадању различитих људских заједница и државних творевина од првобитних људских заједница преко историје старог вијека (историја држава Старог Истока, античке Грчке и античког Рима), историје средњег вијека (проучавање српске прошлости од досељавања Срба на Балканско полуострво, формирања првих српских области и држава, као и историју осталих народа на Балканском полуострву; историју држава насталих на територији Западне Европе, те судбину Византијског царства) историје новог вијека (раздобље од XV до XIX стољећа које обухвата прошлост Османлијског царства, историју великих географских открића, ренесансе и реформације, те међусобне односе држава као што су Шпанија, Француска, Енглеска, Харбсбуршка монархија широм Западне Европе и такозваног Новог свијета закључно са борбама за национално уједињење српског и других народа током XIX вијека), историје савременог доба (ток Првог и Другог свјетског рата и њихове посљедице, блоковска подјела свијета, формирање трајање и нестанак југословенске државе).
Од посебног значаја за студенте са овог подручја је могућност да се добију основне информације из историје Републике Српске. По завршетку првог (основног) циклуса студија на Студијском програму историје студент добија обимна историјска знања о друштвеним процесима који су обиљежили историју људског друштва од робовласничког периода преко феудализма до социјализма и капитализма. Сем тога, на Студијском програму историје, студент подробније изучава и научне дисциплине на које се историчар ослања у свом раду, односно помоћне историјске науке (палеографија, дипломатика хронологија, топографија, архивистика…), а има и могућност стицања знања из латинског језика на основном студију, те старогрчког језика на мастер студију.

Које компетенције добија студент по завршетку студија историје?

Студирање на овом студијском програму омогућава студентима да препознају међусобну повезаност најважнијих историјских догађаја, појава, процеса; да схватају разлику између узрока, повода и посљедица историјских догађаја, да разумију историјско порекло савремених појава и процеса; да воде дијалог заснован на аргументима. Студент је оспособљен да прати и примјењује методолошке и теоријске новине у специфичним областима историјске науке и да сагледава развој струке, у цјелини или појединим ужим научним областима; да активно примјењује и саопштава своја знања у разним образовним, научним, културним и умјетничким установама и да доприноси бољем разумијевању појединих историјских периода, али и укупне историјске традиције и културног насљеђа.

Први циклус студија траје четири године и вриједи 240 ECTS. Након завршеног првог циклуса студија историје, студент стиче звање дипломирани професор историје. Након успјешно завршеног првог циклуса студија стичу се сљедеће вјештине:

  1. упознавање са предметом, методама и развојем историје као посебне научне дисциплине;
  2. оспособљавање за разумијевање специфичности историје као научне дисциплине у одређеним хронолошким, просторним и садржинским оквирима;
  3. оспособљавање за разумијевање узрочно-посљедичних веза у вертикалном (хронолошком) и хоризонталном (просторном) обиму;
  4. стицање свијести о неопходности строгог придржавања етичких норми у историјској науци;
  5. усвајање способности тумачења чињеница и критичког мишљења на основу примјене резултата историјске науке;
  6. усвајање знања из историје људског друштва од антике до савременог доба;
  7. усвајању знања из историје српског народа;
  8. развијање способности примјене стечених знања на професионалан начин у свим потенцијалним облицима професионалног бављења историјом (припремање и извођење наставе историје у основном и средњем образовању; учешће у раду културних установа – архива, библиотека, музеја, галерија, културних центара, медијских установа, политичких странака);
  9. оспособљавање за самостално дефинисање тематских и потенцијално истраживачких проблема у конкретним временско-просторним оквирима;

Други циклус студија (мастер) траје годину дана и вриједи 300 ECTS. Након завршеног другог циклуса студија историје, студент стиче звање мастер историје. Овај циклус студија припрема студента за самостално бављење научним радом те за могуће докторске студије. Након успјешно завршеног другог циклуса студија стичу се сљедеће вјештине:

  1. оспособљавање за самосталну примјену основних начела историјске методологије – прикупљање и критичку анализу историјских извора свих врста и провенијенције;
  2. оспособљавање за самостално проналажење и коришћење историјске литературе;
  3. развијање способности употребе најновијих информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима из области историјске науке и способности за праћење и примјену нових резултата научних истраживања у земљи и иностранству;
  4. развијање способности за популаризацију историје као науке;
  5. развијање способности размишљања о значајним актуелним политичким, друштвеним и културним питањима на основу научно засноване историјске перспективе;
  6. формирање научно засноване историјске свијести о српском, европском и свјетском историјском насљеђу;
  7. развијање способности за даље образовање и усавршавање знања и вјештина у свим потенцијалним облицима професионалог дјеловања и способности неопходних за наставак студирања на трећем циклусу студија.

Наставни кадар: На Студијском програму историје у овом тренутку је запослено 20 наставника и сарадника у пуном радном односу. Од тога је 5 ванредних професора, 10 доцената, 5 виших асистената и 1 асистент. Ангажован је и један хонорарни наставник у звању вишег асистента. Наши наставници су се усавршавали на различитим универзитетима или истраживали у архивима у иностранству (САД, Аустрија, Њемачка, Шведска, Италија, Грчка, Србија).

Како уписати наш студиј историје?

Датуми објављивања конкурса за упис се објављују на интернет страници Универзитета и Филозофског факултета у Бањој Луци, као и у средствима јавног информисања.

Рангирање се врши на бодовној скали од 0 до 100 на начин да се максимално 50 бодова додјељује за просјечну оцјену из свих предмета из средње школе помножену са 10, те додатних максимално 50 бодова за постигнуће на пријемном испиту. Пријемни испит се састоји од два теста: теста знања из историје (носи максимално 40 бодова) и теста из српског језика (максимално 10 бодова). Ми не нудимо услуге припреме за тестирање. Будући студенти се припремају за испит из уџбеника историје за четири разреда гимназије општег и друштвенојезичког смјера.

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: mila.krneta@ff.unibl.org

Информатор за упис на Филозофски факултет 2022-2023 г.

Наставни планови

НАСТВАНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА

НАСТВАНИ ПЛАН ДРУГОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА

УЧИТЕЉСКИ СТУДИЈ

Зашто студирати учитељски студиј?

Образовање учитеља у Бањој Луци има вишедеценијску традицију. Прва учитељска школа у овом граду почела је да ради 1925. године. Сталне потребе за повећањем квалитете рада учитеља у школама резултирале су отварањем Више педагошке школе (1950), а континуитет у раду се наставља на Педагошкој академији која је почела са радом академске 1970/71. године. Наредне године на Педагошкој академији у Бањој Луци отвара се Студијска група за разредну наставу, која омогућава школовање будућих наставника разредне наставе. Филозофски факултет у Бањој Луци почео је са радом академске 1994/95. године, а прва генерација студената на Одсјеку за учитељске студије уписана је 1997/98. године. На Одсјеку за учитељске студије, од његовог оснивања, дипломирао је велики број професора разредне наставе, а они су радно ангажовани у школама Републике Српске и земљама окружења. Настава на Студијском програму учитељског студија реализује се у просторијама Филозофског факултета, а хоспитовање, методичка и самостална студентска пракса у основним школама Републике Српске са којима је Факултет потписао споразум о сарадњи. Обавезе студената у току студирања јесу да присуствују предавањима и вјежбама, полажу испите, пишу семинарске радове, реализују праксу. Завршетком ових обавеза студенти пишу завршне радове, а звање професора разредне наставе стичу одбраном завршног рада.
Учитељски студиј може да упише лице које је завршило четвороразредну средњу школу. Пријемни испит се полаже у термину који је одређен за све факултете и студијске програме на Универзитету у Бањој Луци. Пријемни испит се састоји из три компоненте.
Кандидати за упис на учитељски студиј пролазе провјеру говорних, музичких и физичких способности. Овај дио пријемног испита има елиминаторни карактер и не бодују се. Наиме, ради се о способностима потребним за учитељски позив, те се провјерава да ли кандидати посједују ове способности. Након што се заврши ова провјера приступа се полагању пријемног испита који се састоји од два теста: тест знања из српског језика, тест когнитивних способности и тест општих интересовања важних за учитељски позив. Ранг листа кандидата који су уписали учитељски студиј се сачињава тако што се сабирају бодови остварени на пријемном испиту, максимално 50 бодова, са бодовима оствареним на основу успјеха у средњој школи, такође максимално 50 бодова. Настава на Студијском програму учитељског студија утемељена је на законским основама и актима које усваја Народна скупштина Републике Српске, али и на правилницима Универзитета у Бањој Луци и међународним актима. Студирање је усклађено са Болоњском декларацијом. Право на образовање се остварује кроз три циклуса студирања, при чему су за сваки циклус студија дефинисани: наставни план и програм, циљеви и компетенције студената.

Зашто студирати учитељски студиј на Филозофском факултету у Бањој Луци?

Први циклус студија траје четири академске године, а завршетком студија студент стиче диплому професора разредне наставе са остварених 240 ECTS бодова. Настава обухвата општеобразовне предмете који су важни за учитељски позив, педагошку групу предмета, као и методике свих наставних предмета који се реализују у млађим разредима основне школе. У сваком од осам семестара студенти имају могућност бирања изборних предмета у складу са својим интересовањима и потребама. Завршетком првог циклуса студенти су оспособљени и компетентни да самостално реализују наставу у млађим разредима основне школе, да активно учествују у културној и јавној дјелатности школе, сарађују са родитељима, колективом и установама важним за васпитно-образовни рад.

Поред значајне сарадње са другим факултетима примјетна је и одговарајућа сличност са студијским програмима који образују будуће професоре разредне наставе:

  • Педагошки факултет у Бијељини, Универзитет у Источном Сарајеву;
  • Педагошки факултет у Сомбору, Универзитет у Новом Саду;
  • Учитељски факултет у Београду, Универзитет у Београду;
  • Учитељски факултет у Загребу, Свеучилиште у Загребу.

Шта након завршетка учитељског студија?

Завршетком првог циклуса студирања и стицањем дипломе професора разредне наставе остварује се право на рад у основној школи, али и право за упис на други циклус студија. Други циклус студија траје једну академску годину, односно 60 ECTS бодова. У два семестра се организује настава која је усмјерена на могућности иновирања наставе, повећање квалитете рада наставника са ученицима, праћење савремених токова у разредној настави, као и повећање општих педагошко-дидактичко-методичких компетенција наставника. Завршетком предиспитних обавеза и након положених испита, студенти бирају тему и приступају изради завршног (master) рада. Завршни радови су углавном засновани на истраживању у наставној пракси и по завршетку се бране пред комисијом састављеном од најмање три универзитетска наставника. Одбраном завршног (master) рада кандидат и формално завршава други циклуса студија при чему стиче диплому и звање мастер разредне наставе.

Учитељски студиј испунио је услове за организовање и извођење студија на трећем циклусу: Докторске студије из методике разредне наставе. Овај циклус студија траје три академске године при чему се остварује 180 ECTS бодова, што заједно са бодовима са првог и другог циклуса у збиру чини 480 ECTS бодова. Завршетком докторских студија стиче се звање доктора наука, а у зависности од опредјељења кандидата и реализованих обавеза стичу се сљедећи излазни профили:

  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика разредне наставе српског језика и књижевности;
  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика почетне наставе математике;
  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика наставе природе и друштва;
  • доктор наука методике разредне наставе – 480 ЕЦТС – Методика физичког васпитања у разредној настави.

Одржавање и реализација наставе на три циклуса Студијског програма учитељског студија указују на значај учитељске професије у друштву, али и потребе константног развоја и научно-стручног усавршавања учитеља за рад у настави. Завршетком сваког од циклуса студирања повећавају се и компетенције за рад.

Како изгледа учитељски студиј и које компетенције се добијају његовим завршетком?

Завршетком првог циклуса студија и добијањем дипломе професора разредне наставе студенти стичу и сљедеће компетенције:

  • Познавање теоретских знања из темељних дисциплина педагошке науке;
  • Познавање основних психолошких знања о развоју дјетета, о личности и учењу;
  • Познавање кључних спознаја из различитих педагошких научних дисциплина;
  • Овладавање потребним нивоом информатичке писмености;
  • Овладавање елементарном методологијом потребном за мања операционална истраживања и прераду теорије;
  • Посједовање основних сазнања о организацији наставе, управљању и руковођењу школом;
  • Вођење савјетодавних сесија, педагошко-терапијско дјеловање;
  • Извођење, опсервација и вредновање различитих видова интерактивног учења;
  • Основе методичких вјештина у предметима друштвених и природних наука, те у спорту и умјетничким областима;
  • Способност проучавања и анализе слободног времена, те властита оспособљеност за продуктивно коришћење слободног времена;
  • Оспособљеност за компарацију наставних система те њихово проучавање;
  • Оспособљеност за примјену разних модела индивидуализације као и за проучавање ефеката индивидуализације;
  • Оспособљеност за акциона истраживања.

По завршетку другог циклуса студирања студенти посједују сљедеће компетенције:

  • Способност проучавања и анализе перманентног образовања те властита оспособљеност за перманентно образовање;
  • Оспособљеност за квалитативна истраживања, за студију случаја и сличне истраживачке приступе;
  • Оспособљеност за анализу футуролошких концепција, за планирање и предвиђање у сфери образовања;
  • Оспособљеност за анализу рада са даровитим ученицима, за примјену и креирање наставних модела који стимулишу креативност, као и за истраживање даровитости и креативности;
  • Оспособљеност за модерну педагошку докимологију;
  • Оспособљеност за анализу ефикасности модела обуке за учење учења, за примјену наставних модела учења, те израду и креирање нових апликативних наставних модела.

У Елаборату заједничког извођења трећег циклуса програма Учитељског студија дефинисане су научно-истраживачке компетенције доктора методичких наука:

  • самостално идентификује, научно-критички проучава и сопственим истраживањима обогаћује савремене токове, нове идеје и концепције, иновативне системе и моделе методике разредне наставе;
  • креативно примјењује научна психопедагошка сазнања и достигнућа методике васпитног рада у истраживању и унапређивању механизама васпитног дјеловања у разредној настави;
  • успјешно врши теоријско-компаративна проучавања актуелних тема из методике разредне наставе;
  • иновативно користи методологију савремених квантитативних и квалитативних истраживања у развијању, реализацији и финализацији самосталних и тимских експерименталних и емпиријских неексперименталних истраживања актуелних, сложених, научно и друштвено релевантних проблема методике разредне наставе;
  • самостално конструише и стандардизује теоријски утемељене и тематски прикладне инструменте у научно-истраживачким и истраживачко-развојним пројектима из методике разредне наставе;
  • финализира и дисеминира (на научним и стручним скуповима и објављивањем у рецензираним публикацијама) резултате самосталних научних истраживања у методици разредне наставе;
  • селекционише кључне теоријско-методолошке проблеме, самостално истражује и развија иновативне концепције и моделе одређеног предмета и програмског подручја разредне наставе.

Савез студената Филозофског факултета активно ради на промоцији права студената и побољшању студентског статуса, а истовремено учествује у усавршавању процеса учења и рада. Студенти Студијског програма учитељског студија активно учествују у раду савеза студената. Редовна годишња евалуација рада наставника и сарадника остварује се студентском анкетом, а у складу са Правилником о анкетирању студената при Универзитету у Бањој Луци. Студенти овим путем дају допринос побољшању квалитете наставног процеса, а то је показатељ наставном особљу како да унаприједе наставу.

Евентуални проблеми или потешкоће студената рјешавају се сарадњом са водитељем или секретаром студијског програма, а по потреби се укључују и други у складу са својим надлежностима. У договору са студентима усклађује се распоред наставе и термини испита, при чему се акценат ставља на оптерећење у раду. Студентима су омогућене редовне консултације са наставницима и сарадницима. На крају треба истаћи да је студентима омогућена мобилност и признавање остварених бодова у току студирања на другим универзитетима у складу са правилима Европског система преноса и акумулације бодова (ECTS).

Наставни план јасно дефинише наставне предмете који се реализују у току сваког семестра, ECTS бодове за сваки предмет, часове предвиђене за предавања и вјежбе. Изборни предмети су понуђени студентима, и у складу са њиховим интересовањима бирају предмете које ће слушати и полагати. Изборни предмети се бирају на почетку семестра, након што предметни наставници студентима представе садржај учења, обавезе студената, начин реализације наставе и слично.

Више информација

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: ozrenka.bjelobrk-babic@ff.unibl.org

Информатор за упис на Филозофски факултет 2022-2023 г.

Наставни планови

НАСТВАНИ ПЛАН ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА

НАСТВАНИ ПЛАН ДРУГОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА

ПРЕДШКОЛСКИ ВАСПИТАЊЕ

Зашто студирати Студијски програм предшколског васпитања?

Посао васпитача предшколске дјеце је једна од најхуманијих професија која постоји од када постоји човјечанство. Бити васпитач дјеце предшколског узраста значи вољети живот, дивити се свакодневном развоју, бити окружен дјецом која траже љубав и узвраћају љубав. Васпитач предшколске дјеце је креативан, иновативан, отворен, ведар професионалац који осмишљава различите дјечије активности, који се игра са дјецом, прича им приче, учи их животу. Основни мото васпитача увијек је: „Најбоље средство васпитања је личност васпитача“!

Шта након завршетка Студијског програма предшколског васпитања?

Студијски програм предшколског васпитања је заснован на савременим научним сазнањима који су основа за практични и научни рад у подручјима у којима је заступљена педагогија раног дјетињства. Кадрови са овим звањем запошљавају се у предшколским институцијама, те у другим институцијама, као што су: центри за социјални рад, дјечији домови, педијатријске клинике, клубови за дјецу, играонице, специјализоване установе за рад са дјецом са потешкоћама у развој, редакције часописа, различите медијске куће и друге инстутуције које се баве предшколском дјецом.

Зашто студирати Студијски програм предшколског васпитања на Филозофском факултету у Бањој Луци?

Студијски програм предшколског васпитања и образовања има дугу традицију у Бањој Луци, у трајању од 50 година. Поред тога, дугогодишња традиција културног, научног и образовног дјеловања Филозофског факултета у Бањој Луци, могућност активне партиципације студената у свим важним педагошким питањима, савремено организована настава, пракса која кроз конкретне практичне примјере уводи студенте у професију, упознавање студената са савременим методама и техникама васпитног и/или образовног рада са предшколском дјецом и одраслим особама штитећи права и интересе дјетета, оспособљавање за унапређивање васпитно-образовне праксе само су неке одлике студирања Студијског програма за предшколско васпитање на Филозофском факултету у Бањој Луци.
На путу професионалног оспособљавања за позив васпитача предшколске дјеце, Студијски програм предшколског васпитања препознао је значај сарадње са студентима. Сусретљивост и подршка студентима од стране наставника и сарадника видљиви су како у свакодневној комуникацији тако и у упућивању на наставне садржаје.
Студенти Студијског програма предшколског васпитања активно су укључени у рад Савеза студената Филозофског факултета на побољшању позиције студената, остваривању права студената, пружању помоћи у усавршавању процеса учења и организовању различитих активности.
На Универзитету у Бањој Луци од 2008. године изводи се редовна годишња евалуација наставног процеса и рада наставног особља путем анкетирања студената. Између осталог, та евалуација садржи многе показатеље квалитета самог студијског програма, па се може рећи да студенти и на овај начин учествују у процесу побољшања процеса учења и наставе. Поред тога, студенти су у могућности да се критички и аргументовано заузму за идеје које сматрају важним за њихово професионално оспособљавање и напредовање.
Студијски програм предшколског васпитања је препознатљив по томе што настојимо јачати компетенције студената истичући васпитну димензију. Такође, полазимо од идеје да су сви студенти различити и са собом (до)носе различите потенцијале. Богатство је у разликама, а не у тежњи и покушајима да се сви изједначе и буду што сличнији једни другима. Познанства, али и пријатељства, стечена на овом студијском програму, годинама постају све јача и квалитетнија, како између студента, тако и између студената и наставника.
Уз све наведено, студентима се гарантује мобилност и признавање остварених бодова у току дотадашњег образовања на другом универзитету у складу са законом и правилима Европског система преноса и акумулације бодова (ECTS).

Концепција Студијског програма предшколског васпитања

Студијски програм предшколског васпитања и образовања се од својих почетака реализује по узусима Болоњске декларације. Реформа у високом образовању у духу болоњског процеса подразумијева модернизацију темељног професионалног оспособљавања васпитача за савремени стручно-педагошки рад са дјецом предшколског узраста и његово заснивање као петогодишњег високог образовања. Ова пројекција петогодишњег темељног образовања васпитача за планирање, извођење и вредновање васпитно-образовног рада у савременој предшколској установи садржи циљеве студирања, листу обавезних и изборних предмета и остале елементе студијског програма предшколског васпитања и образовања у првом циклусу – додипломском студију (Тhe Дegree Оf Bachelor) и другом циклусу (Мaster) студија.

Назив: I циклус: додипломски студиј (Тhe Дegree Оf Bachelor) предшколског васпитања и образовања

Циљеви:

  1. Стицање професионалних компетенција васпитача предшколске дјеце у планирању, извођењу и вредновању васпитно-образовног рада у предшколским установама;
  2. Оспособљавање студената за разумијевање значаја игре и раног учења за развој дјеце предшколског узраста уз пуно уважавање личности дјетета и дјечијих права;
  3. Обучавање студената првог циклуса за дидактичко-методичко корелирање садржаја предметних подручја у предшколском васпитању и образовању;
  4. Стицање услова за даље школовање и стручно усавршавање.

Назив: II циклус:(Мaster) студиј предшколског васпитања и образовања

Циљеви:

  1. Усавршавање професионалних компетенција васпитача предшколске дјеце у планирању, извођењу и вредновању васпитно-образовног рада у предшколским установама са нагласком на вредновање васпитања и образовања првенствено као процеса, а не само са становишта њихових продуката;
  2. Оспособљавање студената за праћење и разумијевање проблема одрастања дјеце предшколског узраста у савременом свијету у циљу очувања и развоја креативних потенцијала дјеце;
  3. Обучавање студената другог циклуса за педагошка и дидактичко-методичка истраживања процеса и ефеката (продуката) васпитно-образовног рада у функцији њиховог унапређивања;

Наставни план и програм Студија предшколског васпитања је усклађен са европским стандардима, те је компатибилан са програмима других Универзитета. Структура предмета Студијског програма за предшколско васпитање и образовање у Бањој Луци у великој мјери подудара се са лиценцираним студијским програмима који се реализују на сљедећим институцијама:

  • Студијски програм за предшколско васпитање и образовања на Учитељском факултету у Београду;
  • Студијски програм предшколског васпитања на Филозофском факултету у Сплиту;
  • Студијски програм предшколског васпитања на Учитељском факултету у Ријеци;
  • Студијски програм предшколског васпитања на Педагошком факултету у Љубљани.

Како изгледа Студиј за предшколско васпитање?

Наставни план и програм организован је тако да развија теоријске и практичне компетенције студената. Предмети су распоређени према три нивоа: опште педагошке дисциплине (општа педагогија, историја предшколског васпитања, методологија педагошких истраживања и друге); посебне педагошке дисциплине (увод у предшколску педагогију, предшколска педагогија, породична педагогија и друге); појединачне педагошке дисциплине (методика развоја говора, методика упознавања околине и друштвене средине, методика формирања основних математичких појмова и друге). Кроз сваки ниво обезбјеђена су теоријска и практична сазнања. Апликативна страна нарочито долази до изражаја кроз посебне и појединачне педагошке дисциплине, у оквиру којих студенти одрађују и праксу у предшколским установама. Поред педагошке групе предмета Наставним планом и програмом су предвиђени и наставни предмети (опште образовни) који студентима пружају основна знања из других научних области и тиме доприносе унапређењу њихових теоријских и практичних компетенција (филозофија, страни језик, српски језик, основе природних наука, здравствена њега и исхрана дјеце и други).
На другој и трећој години студија (по једну недјељу у сва четири семестра) студенти одлазе у предшколске установе на педагошку праксу из области предшколске педагогије. Поред тога, на трећој години студија организована је методичка пракса из појединих методика предшколског васпитања. Практична примјена наученог и стицање искуства у пракси је редовна активност и студената другог циклуса студија. Студијски програм карактерише примјена разноврсних метода и облика обучавања: практичне вјежбе, израда практичних радова, групне дискусије, пројектне активности, радионице. Поред тога, неки наставни предмети захтијевају од студената да самостално или у малим групама раде на пројектима, примјени радионица и емпиријским истраживања. Мултимедијалне презентације се користе свакодневно како би се садржаји предмета презентовали на најбољи могући начин.

Како уписати Студиј предшколског васпитања у Бањој Луци?

Услови за упис на студијски програм I циклуса предшколског васпитања и образовања су општи и посебни. Општи услови су завршена средња школа. Вреднује се и рангује просјечна оцјена општег школског успјеха. Добро здравствено стање кандидата доказује се одговарајућим документом. Посебни услови утврђују се на квалификационом испиту који се састоји из два дијела:

  • провјера способности из говора, физичке и музичке способности,
  • провјера опште културе и знања из педагогије и српског језика.

Услови за наставак студијског програма на II циклусу (Мaster) предшколског васпитања и образовања је успјешно завршен студиј I циклуса (Тhe Дegree Оf Bachelor). Конкурс за упис, са неопходним информацијама везаним за услове уписа и датумом полагања пријемног испита, објављује се на интернет страници Универзитета и Филозофског факултета у Бањој Луци, као и у медијима јавног информисања.

Информатор за упис на Филозофски факултет 2022-2023 г.

Додатне информације

Додатне информације можете прочитати на интернет презентацији Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, али и лично се информисати на адреси: Булевар војводе Петра Бојовића 1А – Кампус, гдје се можете обратити водитељу или секретару Студијског програма за предшколско васпитање.

Уколико имате додатних питања за нас, пошаљите нам мејл на: miroslav.drljaca@ff.unibl.org

Наставни планови

Наставни план I и II циклус Предшколско васпитање

 

Филозофски факултет Бања Лука / ЈЕР ИМАМ СТАВ

Bulevar vojvode Petra Bojovića 1A, Banja Luka, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina

Тел: +387 51 322 780

Маил: info@ffunibl.org

Вебсајт: https://ff.unibl.org/

Previous Post Previous Post
Newer Post Newer Post