Правни факултет

Правни факултет у данашњем времену са собом носи и одређену тежину која се исказује квалитетом и разновршноћу образовања које пружа. Наш Правни факултет је први факултет за изучавање правне науке у Крајини и тренутно је носилац правничке мисли и образовања у Републици Српској и Босни и Херцеговини.

Историја права је уско повезана са развојем цивилизације и напретком друштва. Историја бањалучког Правног факултета је уско повезана са развојем Бање Луке, Крајине и Републике Српске.

Правни факултет Универзитета у Бањој Луци данас је модерна, добро организована и респектабилна високошколска и научна установа у којој су се школовали многи академици, универзитетски професори, познати и признати правници, судије, тужиоци, адвокати, политичари, директори великих пословних система и друге значајне јавне личности.

У окружењу постоји велики број правних факултета. Међутим, наш факултет се од осталих разликује по специфичном образовању младог кадра, критеријумима због којих се зна да је диплома са Правног поткована знањем, иновацијама у настави и модернизацијом у коју смо ступили храбро жељни напретка и побољшања наставно-научног процеса.

Наш Правни факултет је мјесто за оне који хоће да уче, али и да се забаве учећи.

Наш Правни факултет је мјесто на којем ће увијек бити јасно дефинисани критеријуми, али и на коме се инсистира на томе да нико не смије бити оштећен.

Наш Правни факултет је мјесто на којем се добија знање и теоретског и практичног карактера.

Наш Правни факултет је мјесто на којем има мјеста за све оне који хоће да постану прије свега квалитетни људи, а онда и правници.

Наш Правни факултет је избор који је доступан свакоме и мјесто у које су добродошли сви који хоће да „поштено живе, никога не вријеђају и свима дају оно што им припада“.

Наша историја

Бања Лука је кроз своју историју имала развијену правничку дјелатност, истакнуте правнике и познаваоце права много прије него што је добила факултет за изучавање правних наука.

Након оснивања, Правни факултет у Бањој Луци је нераскидиво повезан са идејама правде и слободе, а за народ Крајине и Републике Српске је представљао и представља институцију која са собом носи и активан ангажман на унапређењу и побољшању стања у друштву.

Право као позив

Живот у данашњем свијету не може се замислити без закона и норми које су грађани дужни поштовати. Право укратко можемо назвати системом норми људског понашања које прописује држава. Уколико дође до његовог кршења, држава то кршење и санкционише.

Своје изворе право налази прије свега у правди а онда и у моралу, философији, обичајима и етици.

Историја права је историја цивилизације

Историја права је блиско повезана са развојем модерне цивилизације. Још од најстаријих времена људи су схватили да се без развоја одређених правила понашања не може очекивати и развој друштва. Права су своју највећу експанзију и поштовање добила у доба старог Рима. Римско право је настало под великим утицајем грчке филозофије и животног искуства, али су његова детаљна правила развијена од стране професионалних правника који су се правима бавили из најљепших побуда. Тада настало право касније је постало основ за модерно право на европском континенту.

Права су покретач друштва

Стари Римљани су права доживљавали као нешто што је дато провиђењем и у пар својих изрека су описали шта то право представља и какво оно треба да буде. Те изреке су:

Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere (Прописи права су: поштено живјети, другог не вријеђати, сваком дати оно што му припада).

Fiat iustitia et pereat mundus (Нека буде правда, макар пропао свијет).

Ius est ars boni et equi (Право је умијеће доброг и праведног).

Iusticia est constans et perpetua voluntas ius suum quique tribuendi (Правда је стална и трајна воља свакоме дати право које му припада).

Правници и развој

Правом односно правима се професионално баве стручњаци који су специјализовани за обављање послова у вези са правима. Ова специјализација се обавља на правним факултетима. У зависности од подручја дјелатности или службе у којој раде, послови правника могу да се разликују у огромној мјери. Тако имамо правнике који се баве адвокатуром, судским функцијама, политиком, академским радом, економијом, савјетничким пословима, регулисањем тржишта итд. Заједничка карактеристика за све њих је да су права одабрали као свој позив тако доприносећи напретку цивилизације и друштва у којем живе.

Уколико је право у једној држави добро и стабилно, уколико постоји владавина права и правна држава у пуном смислу те ријечи, онда та земља има основне предиспозиције за напредак у будућности. Правничка професија ту игра одсудну улогу, јер правници стварају и проводе права, тако дајући могућност свим осталим секторима у држави да функционишу на прави начин.

Правници држе саставне дијелове државног апарата на окупу и омогућавају фунцкионисање државе у различитим областима. Правнички позив је зато прије свега позив који треба да буде моралан, поштен и етички исправан. Он је conditio sine qua non (услов без којег се не може) за постојање, развој и напредак друштва и државе.

Глас права је глас развоја државе.

Студијски програм (основне студије)

Информације о упису на Правни факултет Универзитета погледајте  ОВДЈЕ.

Да би студент завршио наш Правни факултет и тако стекао звање дипломираног правника (са 240 ECTS бодова) потребно је да одслуша 34 (тридесет и четири) предмета и положи идентичан број испита који се налазе у студијском програму Правног факултета. Поред та 34 предмета, они студенти који нису имали Латински језик у средњошколском образовању, дужни су прије полагања испита из зимског семестра I године студија, положити испит из Латинског језика.

Сваки предмет носи одређен број ECTS бодова, зависно од радног оптерећења које се захтијева од студента. Сваки семестар се састоји од предмета који „вриједе“ 30 (тридесет) ECTS бодова, а свака година носи 60 (шездесет) ECTS бодова, што укупно даје збир од 240 (двије стотине и четрдесет) ECTS бодова. Након „скупљања“ свих бодова и успјешног полагања свих испита студент добија стручно звање „дипломирани правник“ или „дипломирана правница“ државног Правног факултета Универзитета у Бањој Луци.

Студијски програм Правног факултета има за циљ да се наш факултет константно уклапа у савремене токове високошколског образовања, па су зато и одређени сљедећи циљеви које се трудимо да остварујемо:

• подизање квалитета студија на виши ниво у складу са важећим међународним стандардима,
• успостављање односа стручних и општеобразовних предмета са тежиштем на стручним предметима,
• подстицање учешћа студената у процесу извођења наставе кроз индивидуални и тимски рад,
• ангажовање компетентног наставничког кадра и
• интензивирање сарадње између науке и праксе.

Током студијског програма студенти стичу основна знања из области права, али и из других области друштвених наука, као нпр. економије, историје, социологије, политикологије итд. Поред тога, посебна пажња је посвећена практичном обучавању студената и то путем писања и анализирања различитих поднесака, организовања симулираних суђења, као и увођења правних клиника.

Како да постанеш дипломирани правник

Конкурсом је дефинисан број студената (редовних и ванредних) који могу да упишу
студијски програм Право на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци.

ВОДИЧ ЗА УПИС 2022/23

Више информација ОВДЈЕ

Контакт

АДРЕСА

Правни  факултет Универзитета у Бањој Луци

Булевар Војводе Степе Степановића 77

78 000 Бања Лука

Република Српска

Босна и Херцеговина

ТЕЛЕФОН

+387 (0)51/339-001

ФАКС

+387 (0)51/460-602

МАИЛ

info@pf.unibl.org

СТУДЕНТСКА СЛУЖБА

+387 (0)51/339-030

РАДНО ВРИЈЕМЕ

Од 08:00 до 16:00 часова.

Субота:
од 08:00 до 13:00 часова.