Sezona je upisa na fakultet. Kako biste dobili što više korisnih informacija objavljujemo seriju razgovora sa bivšim ili trenutnim studentima studija koji možda i vas zanima. U nastavku pročitajte zašto je Almasa Hodžić upisala Mašinski fakultet u Sarajevu.
Almasa Hodžić studentica je četvrte godine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, na Odsjeku za odbrambene tehnologije. Pored izvrsnih rezultata koje ostvaruje na fakultetu, Almasa je i fudbalska sutkinja. S njom smo, između ostaloga, razgovarali i o odnosu mašinstva i sporta, ali i o stereotipima s kojima se žene u ovim oblastima mogu susresti.
Zašto mašinstvo i zašto odbrambene tehnologije?
Uvijek sam imala tu naklonjenost rješavanju zadataka; puno me je više zabavljalo to, nego učenje stvari napamet. Malo sam se zeznula, uči se i na mašinstvu više nego što sam mislila, ali za puno stvari je potrebna logika i zaključivanje.
Mašinstvo je puno nekih „caka“ koje je potrebno shvatiti, a ja se super osjećam kad ih shvatim. A odbrambene tehnologije su toliko netipične, neistražene kod nas, da sam ja morala znati o čemu se radi. Uvijek su me interesovale, ne konkretno oružje ili municija, nego način funkcionisanja tih stvari.
Jedna si od najboljih studentica na svom fakultetu, ali pretpostavljam da se susrećeš s različitim stereotipima. Ako ih ima, kako je nositi se s njima?
Pa, iskreno, na mašinstvu sam najmanje osjetila takve stvari. Mene je zahvatila jedna super ambiciozna, kvalitetna generacija u koju sam se lako uklopila, i sam ovaj fakultet, profesori, raja prave jednu zdravu atmosferu. Možda malo na prvoj godini nisu ljudi očekivali od plave djevojke da joj mašinstvo paše, ali to se samo odrazilo na to da budu pozitivno iznenađeni, ništa drugo.
S obzirom da si gimnazijalka, smatraš li da si na nekim nastavnim predmetima bila u prednosti ili u zaostatku u odnosu na kolege i kolegice koji/e su završili/e neku tehničku srednju školu?
Situacija je ovakva – gimnazijalci bolje znaju matematiku koja se forsira na prvoj godini, kao i opću fiziku, dok je studentima koji dolaze iz srednjih tehničkih škola lakše shvatiti statiku, oni već uveliko crtaju i poznaju te stručne mašinske predmete. Tako da se to izbalansira. Ja sam došla iz gimnazije, super ocjene ali stvarno loše znanje, tako da sam ja bila u nedostatku i za jednim i za drugim pa se opet sve riješilo.
Možeš li naći neke zajedničke tačke mašinstvu i fudbalu ili generalno sportu? A šta je ono što ova dva svijeta čini potpuno različitim?
To je lako. Oboje je „muško“. U mašinstvu žene nisu iznenađenje, ali fakultet uvijek upisuje više momaka. U fudbalu se znaju ljudi iznenaditi ako sudi djevojka.
Ponekad se iz svlačionica čuje: „Cura nam sudi!“ Zajedničko u oba ova zanimanja jeste da je nebitno da li ste djevojčica ili dječak; ako radite i ako ste dobri u tome, niko vam neće podmetati nogu.
Šta ti je predstavljalo ili predstavlja najveći izazov u samom studiju?
Poprilično sam uporna i tvrdoglava, često ne mogu da popustim neke stvari. Pa zaboravim jesti, ili odbijam izaći vani, ne viđam prijatelje kad zagusti s ispitima. Teško mi je, iskreno, nekad te prioritete da poredam. Mašinstvo iziskuje odricanja i to sam prihvatila, samo još ne mogu da nađem mjeru kojom sam zadovoljna. – Kako navodi Almasa za Karike.ba.
Pretpostavljam da imaš neki savjet za buduće studente i studentice mašinstva?
Imam nekoliko.
Najbitniji je da dobro nauče funkcije još u srednjoj školi. Da se ne pate na faksu. Osim toga, da izaberu fakultet prema njihovim zanimanjima i predispozicijama, jer druga je priča kad se uči nešto što stvarno želiš da znaš.
Izvor: karike.ba
Autorica: Ilma Čosić