1. Када ћутати, а када не?
Човјек може да избегне многе проблеме ако зна када треба да ћути. Иако је добар осјећај када те ‘неко повуче за језик’ да му кажеш било шта што ти падне на памет, у већини случајева таква бујица може покварити добар дугорочан однос са партнером, пријатељима или сарадницима, а неке може и охрабрити неке нове, углавном непожељне, теме.
У таквим, обично веома стресним ситуацијама, најбоље је да се смирите и размислите одакле све те емоције и пронађете најбољи начин да вербализујете своја осјећања и ставове. Када будете читали и одговарали на своје емоције, мудро ћете бирати своје битке и држати се својих речи само када су одмјерене и када вам је заиста важно оно за шта се борите. Већину времена то значи да се угризете за језик и идете даље.
2. Емоционална интелигенција
Утиче на наше понашање, нашу способност да саосјећамо и разумијемо мисли, ставове и потезе других људи. Људи са развијеном емоционалном интелигенцијом лако ‘пролазе’ кроз компликоване друштвене ситуације и лако доносе одлуке захваљујући којима постижу добре резултате.
Емоционална интелигенција је ваша способност да препознате и разумијете емоције у себи и другима и способност да користите ово знање за управљање својим понашањем и односима.
Деценијама истраживања сада се указује на емоционалну интелигенцију као на критични фактор који издваја „звијезде” од свих осталих. То је моћан начин да се енергија фокусира у једном правцу, са фантастичним резултатима.
3. Управљајте својим временом
Највећа препрека управљању својим временом је „хитност“ свега што треба да се уради. То су углавном мале ствари које човјек схвати да мора одмах да уради, а то га погађа тако да одлаже рјешавање великих и дугорочних ствари које треба да буду приоритет у његовом животу.
Када људи подлегну навици да стално „гасе ватру“, они заправо никада не раде оно што је важно или оно што би жељели.
Учење да управљате својим временом омогућава људима да функционишу на највишем нивоу олакшавајући им свакодневне обавезе и омогућавајући им да се усредсреде на оно што је важно.
4. Слушање
Активно слушање значи слушање друге особе без филтрирања и без тумачења. Одговорите тек када саговорник заврши причу, али добро размислите шта желите да кажете или питате прије него што се укључите у своју причу.
Кад ти нешто није јасно, питај. Овакав начин разговора и слушања даје људима потврду да их разумијете и прихватате њихово мишљење и став.
Да бисте били још успјешнији у разговору са колегама, концентришите се на њих и обратите пажњу на сваку ријеч, гест и тон. Продавци аутомобила не продају само аутомобиле, они продају идеју, осећај, статус и слику о вама.
У разговору обраћају пажњу на хијерархију ових вриједности и остају на највишем нивоу. Када успију да чују шта вам је важно, понудиће вам оно што могу да повежу са тим вриједностима. Ауто је заправо симбол свега што желите од те куповине.
5. Не, и немамо више о чему да разговарамо
Истраживање спроведено на Универзитету у Сан Франциску показало је да што вам је теже да кажете не, већа је вјероватноћа да ћете бити под стресом, па чак и депресивни.
Рећи није велики изазов за многе људе. То није моћна ријеч које се не треба бојати. Када дође вријеме да кажете не, избјегавајте фразе као што су „Мислим да не могу или нисам сигуран“. Рећи не новој обавези поштујете постојеће обавезе и даје вам прилику да их успјешно испуните.
Када научите да кажете не, ослободите се непотребних ограничења и ослободите своје вријеме и енергију за ствари које су вам важне.
6. Квалитетан сан
Опште је познато да је квалитетан сан неопходан за оптималну функцију мозга, али је недавна студија са Универзитета у Рочестеру показала како.
Истраживања су показала да током сна његов мозак уклања токсичне протеине, који су нуспроизводи неуралне активности током будног стања. Чињеница је да мозак може адекватно да уклони ове токсичне протеине само током квалитетног, дубоког сна.
Када особа спава премало или немирно, токсични протеини остају у можданим ћелијама, смањујући способност размишљања – нешто што ниједна количина кофеина не може поправити. Ово успорава способност обраде информација и рјешавања проблема, смањује креативност и повећава емоционалну реактивност.
7. Позитивност се исплати
Сви смо у прошлости добијали добронамјерне савјете да „останемо позитивни“. Што је већи изазов са којим се човјек суочава, то је теже послушати тај савјет.
Тешко је пронаћи мотивацију да се фокусирате на позитивно када се позитивност чини ништа више од празних жеља. Права препрека позитивности је чињеница да је мозак фокусиран на пријетње. Овај механизам преживљавања је добро служио човјечанству у прошлости, у временима када смо били ловци и сакупљачи и свакодневно живјели под претњом смрћу.
Али тај начин живота је одавно закаснио, а заштитни механизам функционише и данас, подстичући страх и песимизам кроз склоност ума да лута и трага док не пронађе пријетњу.
Ове „пријетње“ повећавају уочену вјероватноћу да ће нешто заиста поћи наопако. Када је пријетња стварна и вреба у жбуњу, овај механизам има смисла.
/24sata.hr/