Одакле прва школа?

Човјек је одувјек имао жељу да стекне нова знања из различитих области, а временом се, сасвим логично, јавила потреба за формалним образовањем. Наравно, у почетку ништа није било као данас, јер су се све нове информације преносиле усмено, јер је позната чињеница да је тек 3100. пре Христа почео да се појављује писани садржај.

Занимљиво је приметити да су у то време претходници данашњих школа постојали искључиво у вјерским зградама и да је нагласак био углавном на учењу писма тог времена и проучавању религије.

Према доступним подацима, у Кини су постојале оригиналне школе око 2000. године пре нове ере, а 500 година касније почеле су да се развијају у Индији.

У вријеме када су написани познати епови „Илијада“ и „Одисеја“, становници древне Грчке почели су да се образују на једини доступан начин. Занимљиво је рећи да су се могли образовати само слободни грађани древне Грчке, а око 400. пре Христа познати грчки филозоф Сократ почео је да преноси своје знање онима који су заинтересовани на агораме или градске тргове. Отприлике у то вријеме на подручју Старе Грчке појавили су се такозвани софисти, док се примећује да су древни грчки филозофи Аристотел и Платон између 387. и 355. пре Христа основали прву школу на подручју тадашње Атине. Познато је да је такозвана „Академија“ званично прва школа у главном граду данашње Грчке коју је основао филозоф Платон.

Као и стотину година након појаве хришћанства, у Кини је створен папир, што је допринело да су одређени текстови могли бити написани у каснијем периоду. И све је то временом довело до значајног помака у образовању, али треба имати на уму да је оно било доступно прво припадницима виших разреда, а затим првенствено мушкарцима, док је образовање жена почело тек касније.

То је занимљива прича која нема врло специфичне историјске коријене, а везана је за поријекло појма школа и уопште за почетак ове врсте образовања. Наиме, извесни господин по имену Школа био је приморан да непрестано ради, како би издржавао своју велику породицу. Из тог разлога се родила идеја да своју најстарију ћерку упути да се брине о млађима, али у смислу да их он учи свему што зна, у једној соби куће. Откад се ово сазнало, многе комшије поменутог господина децу су прво довеле кћеркама, а касније почеле да их примењују у сопственим домовима. Према овој непотврђеној причи, презиме овог човека је коришћено за стварање наведеног израза.

На самом крају 18. вијека, тј. 1799. године Јоан Песталоззи, Швајцарка по рођењу, основала је прву такозвану модерну основну школу.

Прво званично обданиште основао је Фредерицк из Француске 1837. године, а било би занимљиво споменути да су познати универзитети Кембри и Окфорд основани у Уједињеном Краљевству у 13. вијеку.

До 17. вијека само мушкарци тачно дефинисане друштвене класе могли су стећи образовање, а од тада су жене училе на одређени начин.

Тек у 18. вијеку званично су основане прве основне школе, које су могле да похађају дјевојчице, али мора се признати да тек после Прве индустријске револуције можемо говорити о стварном развоју образовања какав данас познајемо.

Previous Post Previous Post
Newer Post Newer Post