Наставницима и родитељима је можда познат термин „невољни читалац“. Односи се на дијете или тинејџера који се не упуштају у читање. То су дјеца која ће бацити књигу чим им се уруче или ће је премјестити с једне на другу, а да ни не завире у њу.
Кад су приморани да читају, невољни читаоци често се понашају демотивисано и незаинтересовано. Можда ћете примјетити како гледају кроз прозор или буље у под, као да нису у стању да се фокусирају на текст испред себе. Код неке дјеце се аверзија према читању јавља због такмичарског интересовања за спорт, умјетност или неке друге ваннаставне активности. Код других се то дешава јер им је читање тешко, јер то повезују с фрустрацијом и напором, преноси mreza-mira.net.
Ово се посебно односи на дјецу са дислексијом која се често боре са изговарањем ријечи, читањем и задржавањем погледа на страници. Дјеца са поремећајем пажње могу имати потешкоћа да мирно сједе и концентришу се, па морају неколико пута да прочитају исти одломак, док дјеца са сензорним потешкоћама имају проблема са препознавањем симбола на страницама.
За ове „невољне читаоце“ постоји и емоционална компонента која утиче на њих да избјегавају читање. Ако је нешто ван ваших руку вршњацима, а тешко вама, онда се врло лако можете осјећати лоше. Низак ниво самопоуздања може се развити у анксиозност и избјегавање активности, што доводи до тога да дјеца буду спријечена да даље развијају своје вјештине.
Због тога је важно да поред адекватног избора алата за помоћ дјеци која се боре са читањем, имају и додатни курс звучне писмености који им може само помоћи, иако ће стратегија коју одаберете зависити од природе проблема и специфичних изазова. варирају на индивидуалном нивоу. Како дјеца почињу да развијају своје вјештине и способности, постајаће сигурнија у себе, биће спремнија за читање, како у школи, тако и код куће.
Зашто је читање важно?
Сав труд који улажете у то да дијете заинтересујете за читање вриједи труда, а један од најбољих начина за усађивање љубави према читању је читање дјетету од раног дјетињства. Истраживање на дјеци показало је повезаност између времена проведеног у читању у слободно вријеме и оцјена у школи. Читање помаже у ширењу рјечника и истовремено је основна вјештина за постизање успјеха у академском окружењу, као и велика подршка за лични развој.
Људи који читају могу доживети живот гледајући на свијет из перспективе различитих приповједача, што помаже у развоју емпатије и спознаје света. Имајте на уму да мотивација код дјеце дјелује другачије и да рећи дјетету да је „читање веома важно“ неће увек успјети или бити довољан разлог да вас саслуша.
Примјети „невољног читаоца“
Отпор читању је чешћи код дјечака него код дјевојчица, а вјероватније је да ће се јавити код дјеце која имају потешкоће у савладавању техника читања. Имајте на уму да нису сви они који нерадо читају „лоши“ у овоме. Може бити да дијете једноставно није заинтересовано за ову активност или још увијек нема период у којем ће га књиге инспирисати.
Како му помоћи
Како је свако дијете различито, не постоји јединствено решење. Вјероватно ћете морати да испробате различите стратегије прије него што било која од њих покаже резултате.
– Читајте пред својом дјецом. Један од најбољих начина да научите дијете да чита из забаве је да га научите својим примјером! Укључите читање у редовне активности које радите током дана и објасните дјетету да је читање важније од осталих активности које радите, као што је одлазак у теретану или провод на мрежи. Ако читате заиста добру књигу, можете му рећи нешто о чему се ради или му прочитати мали одломак ако је спреман да слуша и дјелује заинтересовано.
– Покушајте да не будете претјерано наметљиви. Дјеца то могу врло лако да схвате и често одбијају из простог разлога што воле да помјерају границе ауторитета. Али чим задатак читања престане да личи на наредбу, биће лакше привући њихову пажњу. Имајте на уму да ће дијете које почне да чита по сопственом нахођењу пре наставити да чита без обзира на школске обавезе.
Питајте своју дјецу како се осјећају. Покушајте да разговарате са њима о читању. Да ли су икада имали негативно искуство? Да ли су читали о темама које их занимају? Шта је то што их можда спречава у читању књига? Ако имате прилику, потрудите се да исправите заблуде које имају о књигама и створите нова позитивна искуства која укључују читање, што ће вјероватно успјети да их убједи да читању дају још једну шансу.
– Пронађите право штиво. Важно је одабрати нешто што ће охрабрити вашег невољног читаоца и донијети резултате. То значи да му не дајете превише компликоване књиге, али и да га не вријеђате књигама које су намјењене млађој дјеци. Када нисте сигурни колико је књига сложена, користите „тест са пет прстију“. Подигните прст на руци за сваку непознату реч на коју наиђете. Ако се након неколико параграфа подигне свих пет прстију, било би паметније одабрати другу књигу.
–Помозите дјетету да истражи своја интересовања. Читање је много лакше ако читате о теми која вас заправо занима – и ако имате неко предзнање о теми о којој књига говори. Ако је ваш циљ да дијете заинтересујете за читање, предложите му неколико књига за које вјерујете да ће му се свидјети, али нека само одабере. То може бити стрип, спортски часопис, биографија познатог уметника, „Том Гејтс“, каталог са играчкама или енциклопедија о диносаурусима! Најважнији је сам чин избора.
– Одредите доба дана које ће читава породица користити за читање. Читање не мора бити недруштвена активност. Размислите о томе да одредите вријеме за сваког члана породице да чита своју књигу док сједи у заједничкој соби. Ако ваше дијете има пријатеље сличних година, зашто не бисте направили дружење од тога? Можете одабрати књигу која ће се свидјети свима и одредити вријеме током којег ћете о њој мало разговарати. Пазите да невољног читаоца не приморате да чита наглас, јер то може повећати ниво анксиозности и имати контраефекат
– Не бјежите од технологије. Ако ваше дијете ужива у коришћењу телефона или таблета – преузмите апликацију за читање е-књига. Ако се пажљиво користи, технологија може послужити као моћно средство за учење, посебно за читаоце који желе да прошире свој рјечник. Узмите у обзир величину и врсту фонта који одаберете у апликацији, јер то такође утиче на количину текста који ће стати на екран. То може утицати на свијест дјетета о величини задатка, на шта указује чињеница да поступак читања са екрана није идентичан ономе из књиге. Такође припазите да се дијете придржава договора и не отвара потајно друге апликације када нико не гледа.
Средства која помажу унапређивању писмености
Производи који се фокусирају на читалачку активност помажу дјеци да развију писменост, али с друге стране постоји проблем попут тога да ли је старије јаје или кокош – да би дјеца могла да користе апликације за описмењавање, морају да буду донекле писмена. Међутим, постоје и други начини на које можете да заинтересујете свог невољног читаоца, а да се не фокусирате на сам процес читања.
Један од приступа је употреба рачунара, тачније програма за куцање са нагласком на фонетику. Многа дјеца која имају потешкоћа са читањем савладавањем тастатуре успијевају да побољшају и читање и правопис. То је зато што је фокус на куцању – вјештини која помаже у употреби рачунара – а не на читању, иако дијете које учи мора да прочита ријечи написане на екрану да би их откуцало на тастатури. Ако овоме додамо аудио запис и циљну јачину звука и редослијед ријечи, наш ученик ће побољшати своје разумјевање односа звукова и слова и истовремено бити упознат са сценама ријечи. Постигнуто је да невољни читалац побољшава своје читалачке вјештине, проширује распон ријечи и постаје вјештији у правопису без употребе књиге у традиционалном смислу.
На крају, када дође вријеме да мора да сједне и чита, дијете ће вјероватно имати мање фрустрације него раније и биће подстакнуто новостеченим и побољшаним вештинама.