Ова врло детаљна мапа из 16. вијека изгледа као дјечија фантазија, али је заправо од велике важности за историју средњег века, јер је овде осим чудовишта, уцртано и пуно земље, залива, лагуна, ријека и острва са прецизним координатама. Поред тога, мапа чудовишта није тако наивна ствар, али постоји још једна намјера која стоји иза представе измишљених чудовишта у средини.
„Carta marina et descriptio septemtionallum terrarum ac mirabilium“ или Наутичка карта и опис сјеверних кејева и чуда – прва је детаљна карта и најутицајнија колекција морских чудовишта у 16. вијеку у сјеверозападном делу света.
Карта је штампана 1539. године на девет дрвених блокова (55 × 40) који су били састављени у једну цјелину (1,70 м к 1,25 м). Мапа је рад Олауса Мангуса, шведског патриоте и католичког свештеника, као и писца који је 12 година цртао у Риму. Магнус је дошао у Рим у дипломатску посјету и тамо остао.
Данас постоје двије копије ове мапе – једна се налази у Баварској државној библиотеци, а друга у Упсала библиотеци у Шведској.
Магнусова карта садржи детаљне описе морских чудовишта, њихова имена и имена на латинском. Они се у много чему разликују од било ког описа чудовишта до тада, чак и из исте ере. Вријеме је неистраженог када су веровали у приче, митове и чудовишта.
Вјерује се да је Карта Марина имала још једну посебну сврху и задатак, а била је економско – политичка. Изгледа да је карта одвела рибаре из других земаља у скандинавске воде
(edukacija.rs)