Већина студената користи своје омиљене тактике учења током студија – подвлачећи и обележавајући кључне делове литературе. Многе од њих изненадиће чињеница да се то заиста не памти на тај начин.
Многи заправо и не почињу да уче док фломастером или хемијском оловком не подвуку кључне дијелове дате литературе. Иако су вас учили да је ово најпоузданија метода за памћење материјала, репортер Њујорк Тимеса који се бави науком тврди да је подвлачење једноставно губљење времена, преноси Средња.хр.
Подвлачење вам неће помоћи да боље научите градиво
– Чини вам се да када подвучете нешто схватите да су то важни дијелови и да бисте их требали запамтити јер сте ‘рекли мозгу да су важни’, али он не прихвата такве наредбе, рекао је Бенедикт Кери за Бусинесс Инсидер.
Уместо да „кажете“ мозгу да нешто вреди памтити, тврди репортер, треба да му покажете шта је важно. То можете учинити понављањем, тестирањем и искоришћавањем онога што образовни психолози називају „пожељном потешкоћом“, емпиријски верификованим принципом који показује да се људи боље сећају када користе ментални напор.
Учење које се чини тешким боље укључује знање у ваше памћење, док учење које се чини лако нестаје попут снега који пада на воду, показују истраживања. Овај процес се одвија на физичком нивоу – када покушате да опоравите идеју из свог сећања, јачате неуролошке путеве повезане са њом.
Картице са информацијама су много бољи избор
Због тога су информативне картице ефикасно средство за учење и то зато што вас приморавају да ископате неку идеју из меморије, за разлику од подвлачења уз помоћ којег не утискујете знање у свој мозак.
– Наставници који су упознати са овим принципом подстаћи ће ученике и студенте да креирају сопствене сажетке и обрисе градива без гледања у књигу, јер је ово последњи пасиван начин учења. Насупрот томе, стварањем сопствене окоснице онога што научите, заиста проучавате материјал на ефикасан начин, објаснила је Цареи.
То је још један разлог зашто се многи ослањају на методу подвлачења – сматрају да је то боља техника од флеш карата. Покушај да се нечега сетите из сећања захтева ментални напор, који може да изазове нелагоду, док само понављање подвлачења делује много лакше и пријатније.
Користите вежбе меморије
Психолози овај добар осећај називају „течним“, осећајем да заиста знате подвлачење када га поново прочитате, јер је то нешто што препознајете.
– Течност је осећај да нешто знамо и да ћемо то знати за сат, дан или две недеље. Наравно, оно што данас прочитате или поновите неће вам бити касније доступно уколико не покажете свом мозгу да је то приоритет. Не можете само рећи мозгу шта је важно подвлачењем и подразумевањем да ће то функционисати. Мозак треба акцијом показати да нешто вреди памтити, закључује Цареи.
Користећи меморијске вежбе попут разраде и генерисања, можете се боље сетити материјала који требате научити.