Мјесец и звијезде су увијек на небу, али сви знамо да их не можемо увек видјети. Али понекад, током дана можемо видјети Сунце и Мјесец у исто време.
Мјесец не сија због своје свјетлости, већ зато што се сунчеви зраци одбијају од његове површине.
„Сунчева свјетлост је толико јака током дана да некако пригушује свјетлост мјесеца и звијезда“, објашњава астрофизичар Чејен Полијус.
Док је мјесец млад, налази се између Сунца и Земље, а страна Мјесеца која је освјетљена Сунцем је окренута од наше планете. То значи да је мјесец још гори, али дању не можемо да га видимо јер се сва сунчева свјетлост одбија од нас.
Може вам помоћи да замислите Сунце као велику сијалицу и Мјесец као огледало. Не видимо сијалицу под неким угловима, али можемо видјети свјетлост захваљујући огледалу које је рефлектује. Ово се дешава када видимо мјесец током ноћи. Сунце не можемо видјети директно јер је Земља спријечена да га види, али се свјетлост одбија од Мјесеца. Постоје ситуације у којима можемо да видимо и сијалицу и огледало, а управо то се дешава када видимо мјесец током дана.
Како Мјесец наставља своју орбиту око Земље, далеко од Сунца, видљиво је све више његове освјетљене површине. Због тога понекад видимо Мјесец као млад мјесец или свијетлу половину. Што је Мјесец удаљенији од Сунца и видљив изнад хоризонта, то га је лакше уочити током дана.
„Мјесец се најлакше види током дана када је у првој и последњој четврти (90 степени удаљен од сунца). Тада можемо видјети половину освјетљене стране Мјесеца док сунце још излази“, каже Полијус.
На пола пута кроз орбиту, Мјесец је „иза“ Земље у односу на Сунце, а цијелу његову површину можемо видјети као пун Мјесец.
/punkufer.hr/